Шта треба знати о HIV-у и COVID-19


До сада није потврђено да особе са HIV-oм имају већи ризик за развијање тежег клиничког облика COVID-19 болести.  Старије особе и собе које имају нарушен имунолошки систем или нарушено здравље су под већим ризиком за настанак тешког COVID-19 обољења. Особе са HIV-oм су под већим ризиком у случају да:

  • Имају низак број CD4 ћелија
  • Не узимају антиретровирусни терапију
  • Имају нарушено здравствено стање или болују од неких других болести као што су кардиоваскуларне болести, плућне болести, дијабетес, хипертензија, карцином.

Пушење такође повећава ризик за теже обољевање од COVID-19.


За особе са HIV-oм, као и за остале особе, најбољи начин превенције је избјегавање излагања вирусу. Свакодневене превентивне мјере као што су често прање руку, одржавање личне хигијене и хигијене околине, те држање физичке дистанце од других особа су најбољи начин спречавања инфекције. Поред ових мјера неопходно је водити рачуна о здравим животним навикама као што су правилна исхрана богата воћем и поврћем, најмање 8 сати сна и избјегавање стресних ситуација. Здраве животне навике помажу одржавање имунолошког статуса и борбу против инфекције уколико до ње дође.

Особе са HIV-ом које узимају лијекове треба са наставе лијечење и да се посавјетују са својим љекаром о наставку лијечења.

У случају да особа која има HIV посумња да има COVID-19 (уочи симптоме као што су повишена тјелесна температура, кашаљ или отежано дисање) треба да се телефонски јави у најближу хигијенско-епидемиолошку службу и да информише љекара надлежног за HIV.

Све особе са HIV-ом би требале да у залихама имају довољно антиретовирусних лијекова за најмање 30 дана лијечења, као и других лијекова или помагала која користе за лијечење HIV-a.

Успостављање телефонског или неког другог облика контакта са надлежним љекаром ће особама са HIV-ом омогућити континуирано добијање савјета о лијечењу без исувише честих одлазака у здравствене установе.

Такође је битно да са љекаром разговарате о вакцинацији против грипа и бактеријске пенумоније јер се ради о болестима које се могу спријечити а које у великој мјери утичу на особе са HIV-oм.

Особе са HIV-oм које су на некој супституционој терапији (метадонска и др.) треба да се консултују са надлежном здравственом установом/центром за супституцију о начину наставка терапије.

За све особе, па и за особе са HIV је битно да наставе одржавање социјалних контаката, али искључиво на даљину, путем друштвених мрежа, без остваривања физичког контакта. Одржавање друштвених контаката је битно за очување менталног здравља.

Битно је имати у плану кога контактирати и од кога затражити помоћ у случају појаве симптома.

Често постављано питање је и да ли се антиретровирусни лијекови могу користити за лијечење COVID-19. Иако нема довољно клиничких испитивања и резултата који би то потврдили познато је да се примјена лопинавира и ритонавира у Кини није довела до убрзања опоравка и смањења количине вируса код особа које су хоспитализоване због COVID-19  или пнеумоније.

Важно је напоменути да особе са HIV-ом не би смјеле мијењати редовну антиретровирусну терапију у покушају спрјечавања или лијечења COVID-19.

 

Припремила: др Стела Стојисавлјевић, спец. социјалне медицине у ИЈЗ РС




Број отварања: 5940
Датум објаве: 15.04.2020.