Смјернице и клиничка истраживања о употреби платнених маски за вишекратну употребу у здравственим установама


Доступни докази показују да платнене маске штите слабије од хируршких маски и чак могу повећати ризик од инфекције због влаге, дифузије течности и задржавања вируса. Степен продирања честица кроз тканину је висок. У једном истраживању, 40-90% честица продрло је у маску. У контролисаном испитивању на бази случајног узорка, случајеви болести сличних грипи и потврђени лабораторијским путем били су значајно већи код здравствених радника који су користили платнене маске у поређењу с онима који су користили хируршке маске.


У односу на све наведено, уобичајене маске од тканине не сматрају се заштитом против респираторних вируса и њихова употреба не би требало да се подстиче. У случају недостатка личне заштитне опреме, само ако нису доступне хируршке маске или респиратор, домаће тканине за маске (нпр. мараме) предложене су као крајња опција за привремено рјешење од стране америчког CDC, само до доступности стандардне личне заштитне опреме.

Постоје ли методе чишћења/стерилизације које омогућују поновну употребу респиратора за једнократну употребу (ФФП2 и ФФП3)?

Хируршке маске су израђене за једнократну употребу. Респираторне маске се обично одбацују након употребе, али могу се сматрати и средствима са ограниченом употребом, односно могу се поново користити ограничено вријеме, осим ако постоји ризик од контаминације таложењем инфективних честица на површини. На примјер, када се користе за његу болесника са туберкулозом, прихватљиво је да исти здравствени радник поново употребљава респираторне маске, ограничен број пута. Кад респиратор постане запрљан тјелесном течношћу, када постане влажан, кад се више не може правилно поставити или ако дисање кроз респиратор постане отежано, мора се одбацити. Такође се мора одбацити након што се користи у поступку стварања аеросола, јер се сматра јако загађеним. До сада произвођачи нису имали разлога нити потицаја да развију методе за деконтаминацију или да уведу маске за вишекратну употребу, али очигледно је да постоји хитна потреба за развојем маски за вишекратну употребу које се могу деконтаминисати.

SARS-CoV-2, вирус који узрокује COVID-19, преживљава у околини, укључујући и на површинама разних материјала попут жељеза, картона и ткива. Ово објашњава  постојање ризика да вањска површина респиратора и хируршких маски, које се користе у њези пацијената, могу брзо постати контаминирани. Контаминација површине респиратора и хируршких маски носи ризик од инфекције приликом поновне употребе маске или респиратора. Извјештај Америчке националне академије наука о могућности поновне употребе респиратора током пандемије грипа из 2006. године обесхрабрује ову праксу из више разлога. Прво, одбор није могао идентификовати ниједну постојећу методу која дјелотворно уклања вирусну пријетњу, безопасна је за корисника и не угрожава цјеловитост различитих елемената маске за лице. Извјештај је препоручио алтернативне приступе, попут продужене употребе. Загађење површине респиратора може се избјећи стављањем медицинске маске преко ње или ношењем визира за лице који се може очистити.

Због озбиљног недостатка респиратора и хируршких маски у пандемији COVID-19, могло би се размотрити низ метода за стерилизацију кориштених респираторних маски. Стерилизација паром је рутинска процедура у болницама. Деформација маске или неуспјели фит тест након стерилизације паром на 134 ° C пријављени су у истраживању спроведеном у Холандији, зависно од врсте ФФП2 маске која је кориштена. Једно истраживање које спроводи америчка Управа за храну и лијекове (ФДА) показало је да је пара хидроген пероксида ефикасна у деконтаминацији N95 респиратора, за више циклуса деконтаминације. Респиратор је задржао своју функцију чак и након 10-20 циклуса, али је након тога показао знакове пропадања.

Пилот-студија у Холандији показала је да је метода дјелотворна за два циклуса деконтаминације без деформације, уз задржавање капацитета филтрације, како је процијењено брзим фит тестом, сугеришући да се тестиране ФФП2 маске (модели без целулозе) могу поново користити до два пута. Могуће упозорење у вези ове методе је да штетне концентрације водоник пероксида могу остати на маски данима након деконтаминације. Друга забринутост је да више циклуса деконтаминације може довести до деформације. Такође, филтрација није адекватно процијењена. Гама зрачење је метода која се обично користи за широку стерилизацију медицинских средстава и прехрамбених производа. Потребна опрема није уобичајено доступна у болницама. Студија је показала да је доза од 20 kGy (2MRad) довољна за инактивацију коронавируса. Студије о кориштењу гама зрачења с дозом од 24 kGy за стерилизацију респиратора показале су могућу деформацију маске, нарушавање унутрашњег слоја филтрирања и прилијегања маске на лице. Студија у Холандији није показала деформацију маске ФФП2 након гама зрачења 25 kGy, али фит тест након поступка деконтаминације није успио.

Остале методе попут деконтаминације озоном, ултраљубичасто гермицидно зрачење и етилен оксид су такође разматране. Горе наведене методе сматрају се ванредним методама као крајња опција само у случају непосредног недостатка личне заштитне опреме. Примјењују се само након пажљивог процјењивања ситуације и након истраживања могућности рационалне упорабе личне заштитне опреме (свјесност о ресурсима), на примјер, продужењем вијека трајања респиратора ван његових нормалних граница.

Препоручује се чишћење опреме за вишекратну употребу прије стерилизације, али нема расположивих података о дјелотворним и нешкодљивим методама чишћења опреме за једнократну употребу, попут маски. Провјере квалитета примијењене методе стерилизације (укључујући успостављање показатеља квалитета) су неопходне да би се осигурала безбједност опреме приликом поновног кориштења.

Извор: Европски центар за превенцију и контролу болести (ECDC)

Припремила: др Јела Аћимовић, епидемиолог у ИЈЗ РС




Број отварања: 4340
Датум објаве: 30.03.2020.