Национални дан борбе против пушења, 31. јануар
Пушење представља један од главних фактора ризика за оболијевање и умирање од карцинома, болести дисајног система, кардиоваскуларних болести, можданог удара и многих других обољења те да је повећање инциденце ових обољења у директној вези са пушењем. Поред штетних посљедица на здравље, пушење је одговорно за велике економске трошкове који укључују трошкове здравствене заштите за лијечење обољења која су узрокована пушењем.
Дуванска епидемија је једна од највећих јавноздравствених пријетњи са којом се свијет до сада суочио, а убија осам милиона људи годишње. Готово седам милиона смртних случајева је посљедица директне употребе дувана и дуванских производа, док је 1,2 милиона смртних случајева посљедица пасивног пушења односно изложености дуванском диму. Око 80% или 1,1 милијарда свих пушача живи у неразвијеним и средње развијеним земљама у којима су посљедице пушења најтеже, односно учесталост оболијевања и умирања повезаних са пушењем највећа. Употреба дувана доприноси сиромаштву, јер се често дешава да новац неопходан за куповину основних животних намирница буде преусмјерен за куповину цигарета. Овакво понашање је тешко сузбити, јер пушење није навика, како се дуго сматрало, већ зависност која има погубно дјеловање на здравље.
Свјетска здравствена организација, заједно са својим земљама чланицама, покренула је велики број активности како би се смањила учесталост пушења, али и обољења и умирања повезаних са пушењем. Редован надзор над производњом, прометом и употребом дувана, заштита становништва од изложености дуванском диму, провођење програма одвикавања од пушења, упозорење јавности о штетним посљедицама пушења, забрана рекламирања дувана и дуванских производа и повећано опорезивање дувана и дуванских производа најзначајније су мјере које доводе до смањења учесталости пушења. Посебно је важна мјера која се односи на опорезивања дувана и дуванских производа, која је оцијењена као најзначајнија појединачна мјера контроле дувана. Контрола дувана је мултисекторски задатак и само активним залагањем свих актера у друштву могуће је постићи смањење пушења и обољевања и умирања повезаних за пушењем.
У Републици Српској, за разлику од већине европских земаља, пушење представља друштвено и културолошки прихватљиво понашање. Последњи расположиви подаци из 2010. године о учесталости пушења међу одраслим становништвом у Републици Српској показали су да готово трећина становништва старости изнад 18 година свакодневно пуши цигарете. Резултати Глобалног истраживања пушења код школске дјеце и омладине старости 13 до 15 година, које је у Републици Српској проводено 2018. године, указују да је пушење распрострањено и у популацији најмлађих: 38,9% младих (41,1% дјечака и 36,8% дјевојчица) је било када пробало пушити дуван или неки други дувански производ, а 11,8% њих (13,2% дјечака и 10,5% дјевојчица) свакодневно конзумирају дуван или неки дувански производ. Посебно је забрињавајућа чињеница да 67,8 младих, узраста 13 до 15 година наводи да самостално купује цигарете, а 77,5% њих наводи да никада нису били одбијени при куповини цигарета, иако је на снази Закон о забрани продаје дувана и дуванских производа малољетним лицима. Једна трећина младих од 13 до 15 година не зна да је изложеност пасивном пушењу штетна за здравље. Да је пушење популарно и општеприхваћено у популацији најмлађег становништва говори и податак да 17,4% младих узраста 13 до 15 година наводи да мисли да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности.
У посљедњих двадесет година у Републици Српској предузимају се активности контроле дувана које се односе на доношење законске регулативе, информисање јавности о штетним посљедицама пушења, провођење програма одвикавања од пушења, обиљежавање националног и свјетског дана борбе против пушења, провођење програма промоције здравља и забране пушења у вртићима, школама, здравственим институцијама и сл. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске, заједно са ЈЗУ Институтом за јавно здравство Републике Српске и другим партнерским институцијама и организацијама наставће активности контроле дувана с циљем заштите здравља становништва Републике Српске.
Припремила: др Стела Стојисављевић, специјалиста социјалне медицине у ИЈЗ РС
Број отварања: 6442
Датум објаве: 31.01.2020.