Извјештај о надзору над инфлуенцом у четвртој недјељи 2020. године (20 - 26.01.2020.) у Републици Српској
1. Епидемиолошки надзор
У четвртој недјељи 2020. године, домови здравља Републике Српске су пријавили 4.705 акутних респираторних инфекција (engleski: acute respiratory infections - АRI), док је обољења сличних грипу (engleski: influenza like illness - ILI) регистровано 821. У болницама у Републици Српској у овој седмици пријављенo је 27 обољелих од тешке акутне респираторне инфекције (engleski: severe acute respiratory infections - SARI) и то 12 у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, девет у Болници Добој, четири случаја у Болници Бијељина и два случаја у Болници Требиње .
Од почетка сезоне укупно је пријављено 60.912 АRI, 9.718 ILI, и 193 SARI. Посматрајући овосезонске податке о ILI и поредећи их са подацима из претходне сезоне, и поред пораста броја пријављених у овој у односу на прошлу недјељу, уочавају се значајно ниже вриједности у овој сезони и то готово тру пута мањи број пријављених обољелих у овој недјељи у односу на исти период прошле године. У поређењу са истим периодом прошле сезоне, број пријављених SARI у овој недјељи је скоро пет пута мањи. С обзиром на период све веће циркулације респираторних вируса типичних за овај дио године, можемо очекивати уобичајен пораст оболијевања од ових инфекција. Такође, значајно је учвршћен надзор над све три врсте инфекција, тако да све здравствене установе ревносније пријављују случајеве ових група инфекција, јер се увидио значај спровођења овакве врсте надзора у Републици Српској.
Највећа учесталост пријављивања обољења сличних грипи (ILI) је била на територији домова здравља које покрива Регионални центар Источно Сарајево, а најмање Бијељина и Регионални центар Зворник, док је највише SARI од почетка сезоне пријављено у ОБ Добој. Највећи број обољелих од ILI је у узрасним групама од пет до14 година живота и од рођења до четири године живота, док је у категорији SARI највише обољелих у узрасним групама од рођења до четири године живота и од 30 до 64 године живота. Полна дистрибуција је углавном уједначена.
2. Тестирање
У четвртој недјељи тестирано је девет SARI и три ILI у референтној лабораторији Института за јавно здравство Републике Српске, од којих је један SARI био позитиван на инфлуенцу A(H1)pdm09, а два ILI на инфлуенцу A(H3) и један на инфлуенцу Б/Yamagata. У лабораторији Универзитетског клиничког центра Републике Српске тестирана су три SARI од којих је један био позитиван на инфлуенцу А (без типизације). Од почетка сезоне од узетих узорака од обољелих од ових група инфекција у Републици Српској, 10% узоракa је било позитивно на вирус инфлуенце, док је прошле сезоне у овом периоду било 42% позитивних узорака. Од досад позитивних узорака, 55,5% је позитивно на инфлуенцу A(H3).
4. Смртни исходи
Дана 29.01.2020.године Универзитетски клинички центар Републике Српске пријавио је смртни исход пацијента обољелог од грипе, који је био позитиван на вирус инфлуенце А (без типизације). Ради се о особи старије животне доби са вишеструким коморбидитетима. С обзиром да је датум пријаве за пету недјељу надзора, овај податак ће бити укључен у наредни седмични извјештај.
5. Епидемиолошка и вирусолошка ситуација у Европи 2019/2020
Према подацима са којима располаже Европски центар за контролу болести и Свјетска здравствена организација, активност вируса инфлуенце расте у европском региону посебно у његовом јужном дијелу. Једна земља је пријавила висок ниво интензитета, а осам земаља средњи ниво интензитета. Вирус инфлуенце тип А доминира широм европског региона, иако је одређен број земаља пријавио доминацију вируса инфлуенце тип Б или кодоминацију вируса инфлуенце тип А и тип Б. Од узорака тестираних у овој сезони који су били позитивни на инфлуенцу, највише је било позитивних на тип А (85%), од чега је 64% било подтипа A(H3N2). Вирус инфлуенце подтипа A(H3N2) је повезан са већим оболијевањем старије популације. Од узорака који су били позитивни на инфлуенцу Б (15%), B/Victoria сој је заступљен у 92% узорака.
6. Препоруке становништву
Због већег боравка у затвореном простору и мјестима гдје бораве веће групе људи (учионице, чекаонице, средства јавног превоза, биоскоп итд) неопходно је примјењивати мјере личне, а посебно респираторне хигијене, као и хигијене простора у којем живимо и радимо. Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кихања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. Дио опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу. У наредном периоду, посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак (домови за његу старих лица, лица са посебним потребама и сл). Трајање посјете треба свести на минимум, у посјету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избјегавати близак контакт са обољелим.
Извјештај припремила: др сц. мед. Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију
Број отварања: 5698
Датум објаве: 30.01.2020.