Европска недјеља превенције рака грлића материце, 20–26. јануар 2020. год.


Према подацима Свјетске здравствене организације рак грлића материце је четврти по учесталости рак код жена, а у 2018. години регистровано je 570 000 нових обољелих. У Европском региону инциденца рака грлића материце износи 9,9/100 000 жена.


У Републици Српској, у 2016. години, регистровано је 193 нових случајева рака грлића материце са стопом инциденце од 24,6/100 000 жена и учешћем од 7% у укупној структури оболијеванје. Број умрлих жена од карцинома грлића материце у Републици Српској у 2016. години је 46 са стопом морталитета од 4,2/ 100 000 жена.

Рак грлића материце (цервикални карцином) се развија постепено, из патолошких промјена на нивоу ћелија, које називамо преканцерозним лезијама а које унутар ткива формирају цервикалну интраепителну неоплазију (ЦИН). Уколико се не третирају, преканцерозне промјене могу довести до настанка и развоја рака.

Ризици за развој рака грлића материце представљају незаштићени сексуални односи, са могућностима развоја инфекција, постојање других обољења које смањују имунолошку отпорност организма, позитивна породична анамнеза и патолошке промјене на другим гениталним органима. Једна од најчешћих сексуално преносивих инфекција која се доводи у вези са настанком рака грлића материце је инфекција хуманим папилома вирусом (ХПВ).

Свјетска здравствена организација препоручује свеобухватни приступ превенцији и контроли цервикалног карцинома. Ово подразумјева мултидисциплинарни приступ који укључује едукацију у заједници, социјалну мобилизацију, вакцинацију, скрининг, правовремени третман и палијативну заштиту. Вакцинација против ХПВ је најефективнија мјера примарне превенције а препоручује се адолесценткињама од 16. до 18. година. Поред вакцинације, у здравственим установама се проводи континуирана едукација о штетном дејству дувана и кориштењу мјера заштите током сексуалног односа у циљу спречавања инфекција и карцинома.

У установама примарне здравствене заштите проводе се мјере раног откривања и лијечења преканцерозних лезија у оквиру превентивних прегледа одраслог становништва. Гинеколошки прегледи у оквиру којих се врши узимање цервикалног бриса и папа тест се препоручују женама  од 30 и више година као најефикаснија мјера секундарне превенције рака грлића материце. 

Стратегијом за унапређење сексуалног и репродуктивног здравља у Републици Српској у периоду од 2019. до 2029. године у оквиру Циља 6. „Смањено обољевање и пријевремено умирање од карцинома женских и мушких репродуктивних органа“ дефинисане су мјере раног откривања рака грлића материце путем организованих скрининг програма и провођење континуираног здравственог васпитања жена о факторима ризика и начинима превенције рака грлића материце.

На овај начин Република Српска се обавезује да као и друге европске земље ради на сталном подизању свијести нашег становништва о мјерама превенције малигних обољења и начинима заштите од ризика у животној и радној средини повезаних са настанком ових обољења.

У службама породичне медицине и гинеколошким амбулантама жене могу остварити све неопходне здравствено превентивне мјере у сврху раног откривања рака грлића материце.

 

Припремила: др Слађана Шиљак, специјалиста социјалне медицине у ИЈЗ РС




Број отварања: 5184
Датум објаве: 22.01.2020.