Свјетски дан менталног здравља, 10. октобар


Свјетски дан менталног здравља обиљежава се 10. октобра сваке године, у организацији Свјетске федерације за ментално здравље (енгл. World Federation for Mental Health -  WFMH) и у сарадњи са Свјетском здравственом организацијом (енгл. World Health Organization - WHO). Циљ је подизање свијести о проблемима менталног здравља и важности  промоције менталног здравља. Прошлогодишња тема Свјетског дана менталног здравља је била ментално здравље младих у свијету који се мијења, а самоубиство је било једна од тачки фокуса.


Ове године тема је: “Радимо заједно на спречавању самоубистава”. Према Свјетској здравственој организацији, више од 800 000 људи умире због самоубистава годишње, односно, сваких 40 секунди, у просјеку, једна особа у свијету изврши самоубиство. Самоубиство је главни узрок смрти узраста од 15 до 29 година, глобално. Према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске, у току 2018. године извршена су укупно 164 самоубиства, од чега је мушки пол заступљен са 120, а од укупног броја самоубистава два су била у периоду адолесценције (15-24 године), а шест у периоду од 25-34 године.

Ментално здравље је кључно за развој и одржавање добробити појединца, заједнице и друштва у цјелини. Ризици који воде ка поремећајима менталног здравља су све бројнији, а детерминисани су потешкоћама и проблемима које доноси развој савременог друштва, у свим аспектима. Према дефиницији СЗО здравље представља: “…комплетно физичко, ментално и социјално благостање, а не само одсутво болести и немоћи”. Према савременом поимању ментално здравље се дефинише као позитивна категорија која означава: “...стање благостања у коме појединац реализује своје способности, може да се носи са уобичајеним стресорима живота, може да продуктивно ради и зарадјује, и у стању је да  доприноси заједници у којој живи” (СЗО 2001).

Проблеми менталног здравља, због релативно високе преваленце, као и почетка у адолесценцији и млађој доби, могућег хроничног тока, нарушавања квалитета живота обољелог и његове околине, представљају јавноздравствени проблем како у свијету, тако и код нас. Како би се одговорило на захтјеве данашњице и утицало на детерминанте које су извор неједнакости и дискриминације, приступ менталном здрављу треба бити мултисекторски (Helsinki Statement on Health in All Policies, WHO, 2013) те укључивати бригу за квалитет живота свих грађана, тј. за позитивно ментално здравље.

Адолесценцију и рано одрасло доба обиљежавају многе промјене (мијењање школе, напуштање куће, почетак факултета, први посао или промјена посла итд.) које код многих проузрокују страх и  представљају стрес. У неким случајевима ако их се не препозна на вријеме ова осјећања могу довести до менталних поремећаја. Млади се суочавају са све сложенијим друштвеним, културним и економским окружењима с растућим изазовима, укључујући повећање присилног расељавања, миграције, нестабилне породице, пораст менталних здравствених проблема и насиља. Све већа употреба он-лине технологија, која несумњиво доноси многе предности, такође може донијети додатне притиске, пошто се повезују са виртуелним мрежама у свако доба дана и ноћи. Осим тога, многи адолесценти и млади људи живе у подручјима погођеним разним хуманитарним катастрофама као што су сукоби, природне катастрофе и епидемије. Млади људи који живе у таквим ситуацијама су нарочито подложни менталним проблемима.

Половина свих менталних поремећаја почиње у доби од 14 година, али већина случајева се не открива и не лијечи. У погледу оптерећења болестима код адолесцената депресија је трећи водећи узрок. Самоубиство је други водећи узрок смрти у узрасној доби од 15 до 29 година. Промоција и заштита здравља адолесцената је од користи не само за здравље адолесцената, већ има и социоекономски значај. Много тога се може урадити како би се помогло у изградњи менталне отпорности од раног узраста те спријечила појава менталних поремећаја међу адолесцентима и младим особама, посебно депресије, чији је најгори могући исход самоубиство. Стицање животних вјештина код дјеце и адолесцената и пружање психосоцијалне подршке у школама и другим установама у заједници је у домену промоције менталног здравља. Родитељи и наставници могу помоц́и у изградњи животних вјештина дјеце и адолесцената како би им се помогло да се носе са свакодневним изазовима код куц́е и у школи. Такође су важни програми који помажу у јачању веза између адолесцената и њихових породица. Превенција почиње са упознавањем и разумијевањем знакова раног упозорења и симптома менталних поремећаја. Јако је битна и улога медија и њиховог извјештавања у случајевима самоубистава, јер дубоко узнемирава и забрињава ширу јавност,  има и посебан одјек међу младима Бројне стручне и професионалне асоцијације и специјализоване организације за превенцију суицида, на челу са СЗО, начиниле су препоруке о правилном односу према информисању јавности преко различитих традиционалних медија, као и модерних средстава комуникације између људи.*

Институт за јавно здравство Републике Српске је у претходној фази Пројекта менталног здравља у БиХ, успјешно развио и први пут имплементирао превентивни програм "Сарадња центара за ментално здравље и служби породичне медицине са циљем благовременог откривања депресије код одраслог становништва" у девет локалних заједница у сарадњи са стручњацима у области менталног здравља у домовима здравља, а друга имплементација се проводи током 2018. и 2019. године. Програм је израђен од стране Института за јавно здравство, финансиран од стране Пројекта менталног здравља у БиХ, којег проводи Асоцијација XY у партнерству са Министарством здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и Федералним Министарством здравства Федерације Босне и Херцеговине, а којег подржава Влада Швајцарске, с циљем побољшања менталног, физичког социјалног здравља особа са повећаним ризиком за развој депресивних поремећаја.

И на крају, позив за све  под називом “40 СЕКУНДИ АКЦИЈЕ” са циљем:

-подизања свјесности о самоубиству као јавноздравственом проблему

-повећања знања о превенцији

-смањења стигме

- ПОКАЖИМО ОСОБАМА КОЈЕ ИМАЈУ ПРОБЛЕМ ДА НИСУ САМЕ.

 

*http://www.mentalnozdravlje.ba/uimages/biblioteka/ETICKO%20IZVJESTAVANJE%20CIRILICA%20FINAL.pdf

Више на:

https://www.who.int/docs/default-source/mental-health/suicide/flyer-40seconds-web.pdf?sfvrsn=5ba643c_2

Припремила:

др Дијана Штркић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравства




Број отварања: 5864
Датум објаве: 10.10.2019.