Свјетски дан здравих градова - 20. мај


ЗДРАВИЈИ И СРЕЋНИЈИ ГРАДОВИ ЗА СВЕ

Промјена градова у циљу побољшања здравља и добробити за све (Фаза VII) (2019–2024)

Покретање Фазе VII Европске мреже здравих градова Свјетске здравствене организације (СЗО) представљају јединствену прилику за покрет стар 30 година. Постоји све снажнији глобални консензус о потреби рјешавања хитних заједничких и међусобно повезаних изазова који утичу на наше земље, градове и заједнице. Суочавамо се са свим већим позивом на одрживије моделе економског и друштвеног развоја; све већим утицајем климатских промјена и еколошких изазова; растућим теретом незаразних болести; изазовима и могућностима које су створене због старења становништва и повећања кретања људи; утицајем нових технологија на многим аспекте јавног и друштвеног живота; повећањем неједнакости у здрављу и другим изазовима за сигурност и здравље.Ови трендови и помаци воде велике регионалне, националне и локалне дебате о начину за преобликовање и реконфигурацију приступа здрављу и добробити. Мрежа Здрави градови је била стратешки инструмент за имплементацију политике Здравље 2020 на локалном нивоу у Фази VI.


Урбанизација треба да се настави, а планирање ове експанзије да се одвија имајући на уму да здравље и благостање могу спасити животе. Већина локалних влада у региону има општу дужност да промовише добробити својих грађана и да обезбједе једнак приступ општинским ресурсима и могућностима. Градови то могу постићи својим утицајем у неколико домена, као што су здравство, социјалне услуге, животна средина, образовање, економија, становање, сигурност, транспорт и спорт. Интерсекторска партнерства и иницијативе за оснаживање заједница могу се лакше имплементирати на локалном нивоу уз активну подршку локалних власти. Сарадња кроз националне мреже здравих градова омогућава градовима да буду партнери са министарствима и актерима на националном нивоу како би олакшали, подржали и омогућили локалну активност изградњи вертикалне кохерентности на различитим нивоима власти.

Градови значајно утичу на здравље људи и добробит кроз различите политике и интервенције, укључујући и оне које се односе на социјалну искљученост и подршку; здрав и активан живот (кроз, на примјер стварање бициклистичких стаза и јавних површина без пушења); питања сигурности и заштите окружења за дјецу и старије особе; услова рада; климатске промјене; излагање опасности и повредама, здраво урбанистичко планирање и пројектовање (на примјер, планирање сусједства, уклањање архитектонских баријера и побољшање приступачности и близине услуга); и партиципативни и инклузивни процеси за грађане.

Фаза VII се надовезује на 30-годишње искуство Мреже здравих градова, што пружа одличну основу за суочавање са изазовима и могућностима у тренутном глобалном контексту. Усвојени Консензус градоначелника из Копенхагена - Здрави и успјешни градови за све на Европском самиту о здравим градовима СЗО, фебруара 2018. године, има у потпуности усклађену визију са Агендом 2030 и Тринаестим општи програм рада СЗО (2019–2023), усмјеривши рад Здравих градова до 2030. год. Рад током трајања Првог дијела (2019–2024) са евалуацијом и процјене са  активности са приоритетима за Други дио (2025–2030).

Основне теме Фазе VII садржане у Копенхашком консензусу градоначелника:
1. улагање у људе који чине наше градове;
2. пројектовање урбаних мјеста која побољшавају здравље и добробит;
3. подстицање већег учешћа и партнерства за здравље и добробит грађана;
4. побољшање просперитета заједница и приступ заједничким добрима и услугама;
5. промовисање мира и сигурности кроз инклузивна друштва; и
6. заштита планете од деградације, укључујући и кроз одрживу потрошњу и производњу.

Стратешки приступ Фазе VII
• Циљ 1: Подстицање здравља и благостања за све и смањење здравствених неједнакости
Стратешки приступ: Градови и националне мреже у Фази VII подстаћи ће здравље и добробит и смањити неједнакости кроз:
а. побољшање управљања, оснаживање и учешће;
б. осмишљавање урбаних мјеста која осигуравају једнакост и просперитет заједнице; и
ц. давање приоритета улагања у људе, локалне политике и стратегије за мирну планету.

• Циљ 2: Вођење примјером на националној, регионалној и глобалној разини
Стратешки приступ: Градови и националне мреже у Фази VII ће се руководити примјером на локалној, националној и глобалној разини, почевши од функционирања општинских администрација, путем:
а. иновација у политици и пракси;
б. размјена знања и учења;
ц. укључивање у градску дипломатију за здравље и добробит;
д. осигуравање кохерентности политике на локалном нивоу; и
е. промовисање здравља и благостања кроз општинске управе.

• Циљ 3: Подршка спровођењу стратешких приоритета СЗО
Стратешки приступ: Градови и националне мреже у Фази VII ће подржати имплементацију стратешких приоритета СЗО, путем:
а. дјеловање као партнери и средства за имплементацију на локалном и националном нивоу;
б. остваривање универзалног здравственог приступа;
ц. рјешавање глобалних изазова јавног здравља;
д. трансформације пружања локалних услуга;
е. његовање мирних и инклузивних друштава;
ф. изградња капацитета јавног здравља на локалном нивоу; и
г. изградњом кохерентности између свих нивоа власти.

Прилике људи за здраве, сретне и одрживе животе су повезане са условима у којима се рађају, расту, живе, воле, раде, играју и одрастају. Отпорне и оснажене заједнице реагују проактивно на нове или неповољне ситуације; припрема за економске, друштвене, културне, политичке и еколошке промјене; и боље се носе са кризом и тешкоћама. Заједнице које су и даље у неповољном положају и обесправљене имају лоше резултате у смислу здравља, благостања и других друштвених одредница. Здравствени изазови који обухватају животни ток утичу на угрожене групе, посебно дјецу, мигранте и избјеглице; труднице; старије људе; потхрањене; и људе који су болесни или имунокомпромитовани. Сиромаштво и његове заједничке посљедице, као што је неухрањеност, бескућништво, лоше становање и сиромаштво, главни је фактор угрожености, а градови се могу директно позабавити овим проблемом.

Промјењива демографија градова захтијева ефикасну стратегију животног циклуса који даје приоритет новим приступима. Подржавање доброг здравља и његових друштвених одредница током читавог животног циклуса доводи до повећања очекиваног трајања здравља живота, као и побољшања добробити и уживања у животу, а све до значајније економске, социјалне и индивидуалне користи. Интервенције за рјешавање здравствених неједнакости и њихових социјалних детерминанти могу се усредоточити на кључне фазе животног циклуса, како би се подржале мајке и бебе, дјеца и адолесценти, те одрасли и старији људи.

За више информација погледати на:

http://www.euro.who.int/en/health-topics/environment-and-health/urban-health/who-european-healthy-cities-network

 

Припремила: др сци. мед. Душанка Данојевић, национални координатор за здравље и животну средину Републике Српске




Број отварања: 5718
Датум објаве: 16.05.2019.