Извјештај о надзору над грипом у 14. недјељи 2019. године (01 - 07.04.2019) у Републици Српској


Преглед епидемиолошке ситуације

У 14. недјељи 2019. године, домови здравља Републике Српске су пријавили 2.063 акутних респираторних инфекција (АRI), док је обољења сличних грипи (ILI) регистровано 262. У болницама у Републици Српској у овој седмици пријављено је 8 обољелих од тешке акутне респираторне инфекције (SARI) и то 3 обољела у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, 3 обољелa у Болници Бијељина и 2 обољела у Болници Добој. Од почетка сезоне укупно је пријављено 70.077 АRI инфекција, ILI инфекција 19.727, док је SARI инфекција од почетка укупно регистровано 743.

Највећа учесталост пријављивања обољења сличних грипи (ILI) су имале регије Требиње и Источно Сарајево, а најмање Фоча и Бијељина, док је највише обољелих од SARI инфекција пријављено у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, Болници Св.апостол Лука у Добоју и Болници Приједор. Највећи број обољелих од ILI инфекција је у узрасној групи 30-64 па онда у групи 5-14, док је у категорији SARI инфекција највише обољелих у узрасним групама 30-64 и 65< година. Полна дистрибуција је углавном уједначена.

По процентуалном учешћу, досад је од ILI инфекција у Републици Српској обољело 1,4% становништва. Поредећи ове податке са претходном седмицом, уочава се и даље пад активности вируса грипе, што управо и одговара очекиваној епидемиолошкој ситуацији за ову седмицу и период којем се приближавамо, тј периоду изласка из сезоне грипе.

Поредећи ове податке са претходном сезоном, групе све три врсте инфекција показује веће вриједности у односу на претходне сезоне у истом периоду. Ове сезоне, поред евидентног пораста активности вируса у Републици Српској, региону и земљама Европе, повећан број регистрованих обољелих свакако се приписује јачем надзору над тешким акутним респираторним инфекцијама и бољом примјеном дефиниције случаја, као и већим могућностима и капацитетима за тестирање обољелих, што претходних година није био случај. Такође, када поредимо претходне двије сезоне са садашњом 2018/19, наглашавамо да су оне биле неуобичајено благе па се самим тим ова сезона чини још интензивнија него што је то уобичајено за сезонско јављање грипе.

Тестирање

У 14. недјељи тестирано је 5 узорака, oд којих су 3 била позитивна на вирусе грипе тип А и то 2 ILI узорка и 1 SARI узорак. Од свих тестираних узорака од почетка сезоне, 62% је позитивно на вирусе грипе тип A, од којих је 93% позитивно на вирус грипе A(H1)pdm09.

Смртни исходи

У 14. недјељи није било смртних исхода од посљедица тешке акутне респираторне инфекције (SARI). Од почетка сезоне Институту за јавно здравство Републике Српске пријављено је укупно 61 особа умрла од посљедица тешке акутне респираторне инфекције (SARI). Готово сви умрли су лица средње и старије животне доби са тешким вишеструким коморбидитетима.

Епидемиолошка ситуација у Европи

Институт за јавно здравство Републике Српске свакодневно прати епидемиолошку ситуацију у Републици Српској и региону, као и информације Европског центра за контролу болести и Свјетске здравствене организације. Према подацима са којима располаже Европски центар за контролу болести (ECDC) и Свјетска здравствена организација (СЗО), активност вируса грипе је и даље широко распрострањена у 11 од 45 земаља европског региона које су доставиле податке. Од 45 земаља, 42 земље су пријавиле основни или низак итензитет циркулације вируса грипе. Од почетка сезоне од тестираних узорака који су били позитивни на грипу, највише је оних позитивних на тип А (99%), а од тога 60% је подтип A(H1N1)pdm09, док је подтипа A(H3N2) било 40%. Од узорака који су били позитивни на грипу тип Б (1%), B-Yamagata сој је заступљен у 42% узорка.

Препоруке и мјере превенције

Сојеви вируса грипе који су засад доминантни и који тренутно циркулишу у сјеверној хемисфери по досадашњој генетској карактеризацији управо одговарају сојевима садржаним у вакцини. То је веома значајан податак у погледу превенције ове болести и користи које имају сви који су се вакцинисали ове године.

Због већег боравка у затвореном простору и мјестима гдје бораве веће групе људи (учионице, чекаонице, средства јавног превоза, биоскоп итд) неопходно је и даље примјењивати мјере личне, а посебно респираторне хигијене као и хигијене простора у којем живимо и радимо. Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кихања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. Дио опште здравствене културе је не само брига о сопственом здрављу, већ и брига о особама у окружењу. Посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак (старачки домови, њега лица са посебним потребама и сл). Трајање посјете треба свести на минимум, у посјету ићи само ако смо сигурни да немамо неку респираторну инфекцију и избјегавати близак контакт са обољелим.

 

Извјештај припремила: др сц. мед. Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију ИЈЗ РС

 




Број отварања: 5294
Датум објаве: 10.04.2019.