Сезона грипе– шта је потребно знати

Са престанком топлијих дана и почетком јесени, улазимо у период када почиње циркулација узрочника респираторних инфекција као што су узрочници прехладе и грипе.

Сваке године од сезонски инфлуенце оболи од 3 до 5 милиона људи са тежим клиничким симптомима док од посљедица грипе умре до 500 000 особа. Овај податак је још озбиљнији када знамо да се грипа може спријечити вакцинацијом и примјеном општих мјера превенције.

Грипа је вирусно респираторно обољење које се јавља сезонски, а тежина клиничке слике може ићи од благих симптома до смртног исхода. Узрочник грипе је вирус инфлуензе који спада у породицу Orthomyxoviridae. Постоје три типа вируса инфлуенце: вирус инфлуенце тип А, вирус инфлуенце тип Б, вирус инфлуенце тип Ц. Грипа изазвана вирусом типа Б има блажу клиничку слику (углавном се јавља у виду епидемије у колективима), а она изазвана вирусом типа Ц још блажу (често буде и непрепозната). Вирус инфлуензе типа А изазива најтежи облик грипе и тај се најчешће мијења тј навише је подложан промјенама своје структуре. Када особа преболи грипу узроковану једним типом вируса, тај имунитет му не пружа заштиту од другог типа вируса.

Јавља се најчешће у јесењим и зимским мјесецима, а код нас је то период од новембра до марта. Узрок појаве грипе је циркулација вируса грипе у популацији на осјетљиве и невакцинисане особе. Вируси грипе су респираторни вируси чијем ширењу погодују затворени и непровјетрени простори, боравак већег броја особа на једном мјесту (школе, вртићи, радна мјеста, јавни превоз, јавни скупови), хладан ваздух као и пад отпорности организма. Сезона грипе је непредвидива, а зависи од тога да ли ће се појавити нови сојеви вируса, какав је њихов потенцијал, који проценат особа у популацији ће се вакцинисати и др. Имунитет се стиче против одређеног типа вируса грипе, али он не траје дуго, што значи да од једног типа грипе не можемо обољети два пута у истој сезони, али можемо неколико пута током живота.

Грипа се преноси капљичним путем и рукама. Када обољели од грипе кише, кашље или говори, из његове усне и носне шупљине излазе ситне невидљиве капљице слузи и пљувачке које садрже вирус грипе. Особе које су у близини пацијента удишу те капљице и заразе се односно кад неко незаштићено кише или кашље и када рукама додирујемо уста или нос и преносимо вирус са заражених предмета као што су кваке, тастатуре, телефони и друго.

То је болест са кратком инкубацијом која представља вријеме од контакта са вирусом до појаве првих симптома болести је од 1 до 3 дана. Извор заразе је болесник, који је нарочито заразан кад су му симптоми болести најизразитији, а то је кад кише, кашље и сузе му очи. Симптоми настају нагло уз најчешће грозницу, повишену температуре, кашаљ, кијавицу, болове у мишићима и зглобовима. екстремни умор, главобољу, бол у грлу, прољев и повраћање. Компликације грипе се могу наставити на ове симптоме, најчешће у респираторном систему (упале уха и синуса,  упале плућа), али могу бити захваћени и сви други органски системи.

Међутим, прехлада и грипа нису исто бољење иако се то у популацији веома често тако карактерише. Прехладу, која се јавља током цијеле године, узрокује преко 200 различитих врста вируса. Одрасла особа током године оболи просјечно 3 пута, а дјеца некад и 6-10 пута.

Основно лијечење грипе је симптоматско. Оно укључује мировање као прву и најважнију мјеру, затим надокнаду течности, узимање лијекова за снижавање температуре и смиривање кашља, узимање лако пробављиве хране са што више воћа и поврћа. С обзиром да је грипа узрокована вирусима, антибиотици се не примјењују па се њима могу лијечити само бактеријске компликације, односно упала уха, упала синуса и плућа али само ако пропише љекар.

Вакцинација

Она представља најефикаснији, најбољи и најјефтинији начин да се заштитите од неке заразне болести, па тако и од грипе. Вакцина против грипе се примјењује већ више од 50 година, а садржи мртве вирусе, који не могу изазвати болест, али стимулишу настанак отпорности.

Вируси грипе који циркулишу у популацији се мијењају из године у годину, тако да је и састав вакцине другачији сваке сезоне. Вакцина против грипе неће спријечити болести изазване другим вирусима.

Неопходно је вакцинисати се што прије, јер је потребно најмање 2 седмице након вакцинације да се развије заштита. Вакцинација се препоручује свим особама које желе смањити ризик оболијевања од грипе, развој компликација, активацију постојеће хроничне болести, посјете љекару, потрошњу лијекова и изостанке с посла, као и дјеци старијој од 6 мјесеци. Посебно се препоручује хроничним болесницима, старијим особама, особама које су професионално или приватно у контакту с особама које припадају ризичним групама те им лако могу пренијети инфекцију, свим здравственим радницима и запосленим у секторима и службама од јавног значаја (полиција, просвјета, комунална предузећа, запослени у вртићима итд), особама које његују малу дјецу. Особе са било којом активном инфекцијом и повишеном температуром треба да сачекају са вакцинацијом до оздрављења.

Категорије становништва које имају право на бесплатну вакцину против грипе, а коју примају у надлежном дому здравља су сљедеће:

1. Пацијенти на хемодијализи
2. Пацијенти који болују од шећерне болести- инзулин овисни
3. Пацијенти који су лијечени кардиохируршким методама лијечења, односно:
   • пацијенти са уграђеним стентом
   • пацијенти којима је рађена балон дилатација
   • пацијенти код којих је рађен бајпас
   • пацијенти са уграђеним вјештачким валвулама
   • пацијенти са уграђеним пејсмејкером
4. ХИВ позитивне особе и пацијенти обољели од AIDS-a
5. Дјеца лијечена од реуматске грознице са промјенама на срцу
6. Дјеца обољела од цистичне фиброзе плућа
7. Сви запослени на инфективним клиникама/одјељењима и јединицама интензивне медицине
8. Особе које болују од мишићне дистрофије и мултипле склерозе
9. Особе које су завршиле са пријемом хемотерапије и тренутно немају клиничких знакова болести
10. Домови за лица са посебним потребама

Опште мјере превенције:

Примјеном сљедећих свакодневних мјера штитимо себе и друге:

• Покријте уста када кашљете или кишете, најбоље са папирном марамицом
• Баците папирну марамицу након сваке употребе
• Редовно перите руке топлом водом и сапуном
• Провјетравајте просторије више пута дневно
• Избјегавајте веће скупове или блиски контакт са другим особама
• Не одлазите у кућне или болничке посјете ако имате било какву респираторну инфекцију
• Вратите се у школу или на посао тек када се потпуно опоравите

У четвртак, 01.11.2018.године у Институту за јавно здравство Републике Српске почеће вакцинација против грипе за категорије становништва које се желе вакцинисати према личном избору. Заинтересовани се могу вакцинисати сваки радни дан од 8-14 часова, а цијена вакцине је 18  КМ.

Припремила: др сц. мед. Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију