Свјетски дан вода, 22.март

Тема Свјетског дана вода 2018. године је ‘Природа за воду’ – могућност рјешавања проблема с којима се сектор вода суочава у 21. вијеку уз примјену рјешења која се већ налазе у природи. Интеракција између људског здравља и животне средине се интензивно проучавала и доказано је да су ризици по животну средину значајно утицали на људско здравље, било директно излагањем људи штетним агенсима или индиректно, ометајући животно одрживе екосистеме. Иако тачан допринос фактора животне средине настанку болести и смртним исходима не може бити прецизно одређен, Свјетска здравствена организација (СЗО) процјењује да се око тринаест милиона смртних случајева годишње може приписати превентабилним факторима ризика из животне средине.

Процјењује се да су ризици окружења одговорни за 25% глобалног оптерећења болестима (изгубљених година живота)  и 25% свих смртних случајева (ранији смртних исхода) приписиваних факторима животне средине. Пошто су ове болести 15 пута више заступљене у земљама у развоју него у развијеним земљама иницијатива СЗО/УНЕП за здравље и животну средину отпочела је 2004. године када је саопштено да: сваког минута, петоро дјеце у земљама у развоју умире од маларије или дијареје; сваког сата, 100 дјеце умире као резултат изложености диму из чврстих горива у затвореним просторима; сваког дана, скоро 1.800 људи у градовима у развоју умире као резултат излагања загађењу ваздуха у урбаним срединам; сваког мјесеца, скоро 19.000 људи у земљама у развоју умире од ненамјерних тровања.

У оквиру програмских циљева „Здравље у Европи за 21. вијек“, СЗО је поставила Циљ 10 – Здрава и безбједна животна средина  и Циљ 19 – истраживање и знање за здравље, који би требали обезбједити мању изложеност становништва ризицима из животне средине, али и успостављање система истраживања у здравству, који би уз информациони и комуникациони систем омогућио стицање корисних знања и дисеминацију сазнања о здрављу.

Све више се говори о потреби економске процјене квантификовања утицаја деградације животне средине на људско здравље, што може бити од суштинског значаја јавног здравству за доношење и развој политика за здравље. Глобално оптерећење болестима које проистичу из климатских промјена вјероватно ће бити значајно и додатно ће оптеретити системе јавног здравства.

Једно од рјешења би могао бити модел „Здрави људи с природом на уму“ односно као приједлог рјешења које би укључивало примјену методе промјене понашања у брзу промоцију заштите животне средине, која заузврат би доприносила и здрављу и благостању.

Сходно доказима из бихејвиоралних наука предлаже про-еколошко понашање које се, као и многа друга друштвена понашање, може аутоматски изазвати са унутрашњим или спољашњим стимулансима, при чему потенцијални окидач за такво аутоматско позитивно понашање за животну средину би било очувано природно окружење.

Ради се о томе да природна окружења изазивају специфичне психолошке и физиолошке реакције, што показују самопроцјене, епидемиолошке студије, технике сликања мозга и различити биомаркери који се ослобађају у организму човјека. Постоје снажна увјерења да изложеност природном окружењу може имати аутоматске ефекте у људском понашању, потенцијално усмјерене у про-еколошком правцу посредством физиолошких реакција угоде, осјећаја мира, спокоја, среће и задовољства.

Пружање или омогућавање приступа природи и изложеност очуваном природном окружењу може служити као алат за јавно здравље, заједно са другим мјерама, ублажавајући климатске промјене и постизање одрживог нивоа здравља у одрживим екосистемима. Овдје су потребна додатна истраживања у области јавног здравства која би промовисала интердисциплинарне методе. Обзиром да око трећина свјетске популације живи у земљама са проблемима због растућег притиска услијед несташице и пријетећег раста оскудности воде, као и дјелимично због смањења екосистема и контаминације. Глобална потрошња слатке воде порасла је шест пута између 1900. и 1995. године  обзиром на двоструке стопе раста популације.

Процјене су да двије од три особе на свијету могу живјети у таквим условима до 2025. године уколико се настави континуирана глобална потрошња и шири спектар загађивача из пољопривреде, енергетике, индустрије, рибарства, туризма због чега локалне самоуправе требају планирати координисане стратегија са читавим низом сазнања и искустава области која се баве екологијом, природном хидрологијом и потрошњом воде – заједно с препорукама и смјерницама здравственог и еколошког сектора.