Мајмунске богиње (Mpox)

Свјетска здравствена организација (СЗО) је 14. 8. 2024. године поново прогласила мајмунске богиње глобалном здравственом кризом, након што се вирус проширио из Демократске Републике Конго на сусједне земље (Бурунди, Кенију, Руанду, Уганду).

Први људски случај забиљежен је у Демократској Републици Конго још 1970. године. Мајмунске богиње се у Конгу региструју континуирано већ више од деценије, а број пријављених случајева сваке године расте. Током 2023.године, број пријављених случајева значајно је растао, а број пријављених случајева ове године премашио је укупан прошлогодишњи, са више од 15.600 случајева оболијевања и 537 смртних случајева. Први случај озбиљнијег облика мајмунских богиња ван Африке у овој години регистрован је у Шведскоj код особе која се заразила током посјете Африци.

Вирус је првобитно откривен код мајмуна 1958. године, одакле је и настало његово име. Први случајеви мајмунских богиња који су се појавили ван афричког континента откривени су на територији Америке 2003. године и били су повезани са преносом вируса са преријских паса (који су држани као љубимци) на људе. Тада је укупно откривено 70 случајева. Током 2018. регистрован је већи број инфицираних у Израелу и УК и тада се радило о собама које су путовале у Нигерију.

Вирус има два соја: релативно блажи "клејд 2", који је изазвао глобалну епидемију прије двије године, и нови "клејд 1", проузрокован брзим ширењем мутиране верзије вируса Ib. За ову варијанту карактеристично је што се лакше и интензивније преноси блиским контактом, додиром, сексуалним путем.

Мајмунске богиње су вирусна болест узрокована вирусом који је сличан вирусу великих богиња, али се не шири међу људима тако ефикасно и смртност је веома ниска.

Иако се болест зове мајмунске богиње, изгледа да мајмуни нису резервоар вирус, него се они као и човјек случајно заразе. Природни резервоар вируса су неке врсте вјеверица и других глодара у дивљини у земљама централне и западне Африке. У Африци су људске инфекције промијећене кроз руковање са зараженим мајмунима, дивовским штакорима. Конзумирање неадекватно куханог меса заражених животиња је могући фактор ризика. Болест прелази на људе у контакту са излучевинама болесних животиња. Такође, може се пренијети угризом или огреботином болесне животиње. Са човјека на човјека болест се може пренијети капљичним путем (блиским контактом, али не ваздухом као грипа или оспице) и контактом са кожним промјенама које настају код обољелог. За сада су сви обољели мушкарци између 20-40 година старости, а инфицирали су се сексуалним односом са другим мушкарцем, иако се ове богиње могу добити и свим осталим наведеним начинима преноса..

Период инкубације мајмунских богиња обично износи од 6 до 16 дана, али може бити у распону од 5 до 21 дан. Првих пет дана болест се испољава као грозница, јака главобоља, отечени лимфни чворови, бол у леђима и изразита слабост, а кожни осип обично почиње један до три дана након почетка грознице. Углавном се појављује на лицу и екстремитетима. Код чак 95 одсто инфицираних осип се појављује на лицу, а код 75 одсто на длановима и стопалима. Може се појавити и у устима, а сваки трећи обољели има осип и на гениталијама. Симптоми обично трају од 14 до 21 дан

Терапија мајмунских богиња усмјерена је на ублажавање симптома и спречавање компликација као што су секундарне бактеријске инфекције.

Стратешка савјетодавна радна група стручњака за имунизацију СЗО препоручује двије вакцине које се тренутно користе за мајмунске богиње, а које су одобрена од стране националних регулаторних тијела са пописа СЗО, као и од стране појединачних земаља, укључујући Нигерију и Конго.

У Републици Српској досад није било ни сумњивих ни потврђених случајева мајмунских богиња.

Текст припремила: доц. др сц. мед. Нина РодиЋ Вукмир, начелник Службе за епидемиологију