Денга грозница

У посљедњих неколико година примијећен је тренд пораста броја случајева денга грознице у Европи. Ова појава је дијелом посљедица климатских промјена које утичу на ширење комараца, као и пораста путовања између земаља и континената, што олакшава ширење вируса. Иако је традиционално повезивана са тропским и суптропским подручјима (југоисточна Азија, Средња и Јужна Америка и Кариби), посљедњих година биљежи се пораст броја случајева у Европи, што захтијева пажњу и предузимање адекватних мјера превенције и контроле. Денга грозница је тропска болест узрокована вирусом dengue. Вирус денга је РНК вирус из породице Flaviviridae у коју спадају и вирус западног Нила.

Постоје 4 соја вируса - 1, 2, 3, 4. Обољење од једног соја не ствара имунитет од остала три соја, чак се сматра да је клиничка слика тежа код заражавања накнадно се неким од других сојева денга вируса. Имунитет је доживотан. На човјека се преноси убодом заражене женке комарца рода Аедес, а првенствено је то азијски тиграсти комарац (Aedes aegypti). У трансмисији саме инфекције комарац је вектор, односно организам који не узрокује болест већ само омогућава пренос узрочника болести са једног домаћина на другог. Основни резервоар болести је човјек, али важно је нагласити како се болест никад не преноси са човјека на човјека.

Инкубација денга грознице је 3 - 14 дана, а најчешће 4 - 7 дана. Болест често пролази асимптоматски. Већина људи заражених овим вирусом нема никаквих симптома или је клиничка слика веома блага и манифестује се као некомпликована фебрилна болест слична грипи. Класична денга укључује повишену температуру, главобољу, болове у мишићима, зглобовима и осип сличан оспицама. Карактеристично је да висока температура достиже врхунац током дана, смањи се и затим поново високо расте (бифазни облик). Могу се јавити и мучнина, повраћање и отеченост лимфних чворова.

У тропским крајевима код мањег броја људи (поготово дјеце) може се развити тешка хеморагијска грозница или денга синдром шока, који може бити смртоносан, у просјеку код 1 од 20 случајева.

Међународне здравствене организације упозоравају да денга грозница представља ризик на европским одредиштима за одмор као што су Хрватска, Француска, Италија, Шпанија и Португала и Мадеире у периоду између прољећа и краја јесени.

Превенција денга грознице укључује контролу комараца, што обухвата уништавање легла комараца, кориштење репелената, ношење одјеће која покрива кожу, стављање мрежа на прозоре и смањење стајаћих вода гдје се комарци могу размножавати. Едукација јавности о симптомима болести и мјерама превенције такође игра кључну улогу у борби против ове инфекције.

Према посљедњим епидемиолошким подацима, број случајева денга грознице у Европи континуирано расте. Организације Свјетска здравствена организација (СЗО) и Европски центар за контролу болести (ECDC) редовно прате ситуацију и пружају смјернице земљама чланицама како би се унаприједиле мјере превенције, дијагностике и лијечења. Важно је нагласити да је рано препознавање случајева кључно за смањење ширења вируса и смањење броја обољелих. У августу 2010. године по први пут је доказан случај аутохтоне инфекције вирусом денге у Хрватској на полуострву Пељешац. Накнадним епидемиолошким истраживањем доказана је инфекција код још 15 становника на подручју Пељешца и Корчуле. Комарци који су се адаптирали на овај дио Европе, присутни су и код нас, а само је питање времена када ће се комарац заразити овим вирусом и самим тим постати вектор у ширењу денге.

С обзиром да специфично лијечење денга грознице не постоји, терапијски приступ зависи од тежине болести. Вакцина против ове болести не постоји.