Легионарска болест - легионела

Шта је легионарска болест?

Историјат

Легионарска болест добила је назив по легионарима – америчким ратним ветеранима који су се 1976. године, на свом годишњем скупу у Филаделфији, у једном хотелу разбољели од тешке упале плућа непознатог узрочника. Од 4.000 учесника, 200 особа је обољело, а 34 умрло. Кривац за трагедију био је климатизациони систем хотела, а већ идуће године изолован је узрочник који је, према овом догађају, назван Legionella pneumophila.

О бактерији

Legionella pneumophila је грам-негативна штапићаста бактерија широко распрострањена, а посебно лако се одржава и размножава у води и влажном тлу. Иако се легионеле могу пронаћи у воденим екосистемима (као што су језера, ријеке и термални извори), у великом броју су присутне у различитим системима за водоснабдијевање као што торњеви, водовод, фонтане, водоскок, уређаји за хлађење, загријавање и испаравање воде и овлаживање ваздуха. Када услови у тим објектима или системима постану повољни за легионеле, могу се размножити у довољној количини да водени аеросол постане инфективан по човјека. С обзиром да томе посебно погодује стајање воде и температура између 20 и 50 ºЦ, главни извор заразе представљају системи за загријавање воде, посебно они дотрајали због немогућности постизања одговарајуће температуре. Бактерија може преживјети у широком распону услова околине, од 0ºЦ до 63ºЦ и ph вриједности од 5,0 до 8,5. Годинама преживљава у води на температури од 2ºЦ до 8ºЦ, толерантна је на хлор и отпорна на процес хлоризације воде.

Пренос

Узрочник се преноси удисањем контаминираног аеросола који се ствара приликом туширања и прања на славинама, у расхладним торњевима и овлаживачима ваздуха, изнад базена са пјеном и ђакузијима, а могућ је и пренос микроаспирацијом и током разних медицинских захвата у болницама. Такође може колонизовати водоводну дистрибутивну мрежу што представља важан пут ширења легионела, које на тај начин могу доспјети до болница, рекреативних центара, домаћинстава. Извори контаминираних аеросола чијим се удисајем преноси инфекција могу бити и уређаји за климатизацију, па објекти који су по правилу климатизовани, као што су болнице, хотели или пансиони могу бити мјеста ширења инфекција легионелом. Битно је напоменути да нема интерхуманог преноса. Заражена особа не може заразити друге.

Ко оболијева

Обољети могу здраве особе свих старосних група. У ризичне факторе спадају старија животна доб, ослабљен имунитет, присутне хроничне болести, пушење и алкохолизам, док мушки пол нешто чешће оболијева. Легионеле су одговорне за 2 до 15% упала плућа у општој популацији.

Клиничка слика

Легионелоза се јавља у два различита клиничка облика. Лакши облик назива се понтијачка грозница која се испољава као блажа респираторна болест слична грипи, без упале плућа. Обично долази до појаве повишене тјелесне температуре, болова у мишићима, главобоље те врло благих симптома од стране респираторног тракта. Инкубација траје од 5 до 43 сата, а сама болест траје око седам дана, након чега се повлачи сама од себе без потребе за терапијом.

Тежи облик је легионарска болест са пнеумонијом. Болест нема посебне клиничке карактеристике које је јасно разликују од других врста упале плућа. Након инкубације у трајању од 2 до 10 дана долази до изненадног наступа сувог кашља, болова у грудном кошу и високе температуре (преко 40 степени Ц) са грозницом. Често се јављају и неуролошки симптоми (главобоља, летаргија, енцефалопатија и промјене у менталном статусу), као и симптоми од стране пробавног тракта (воденасти пролив, мучнина, повраћање и грчеви у стомаку). Присутни могу бити и болови у мишићима.

Дијагноза се поставља на основи клиничке слике, лабораторијских налаза крви, рендгенске снимке плућа и микробиолошким методама. Данас се чешће користе методе као што су тест директне флуоресценције и ланчане реакције полимеразе (PCR). У клиничкој пракси практична је метода одређивања антигена врсте Legionella pneumophila у урину, али такав налаз може остати позитиван недјељама или мјесецима након болести, па не мора указивати да се ради о акутној инфекцији.

Кључне мјере превенције

• Одржавање температуре воде система са хладном водом испод 20°Ц, а система са топлом водом изнад 50°Ц како би се спријечио раст бактерија.
• Пустити воду да тече неколико минута из свих славина и тушева у собама за изнајмљивање и осталим прос­торијама барем једанпут недељно и увијек непосредно прије њиховог изнајмљивања.
• Одржавати чистоћу глава тушева и славина, укључујући уклањање каменца.
• Редовно чистити и дезинфиковати расхладне торњеве и с њима повезане цијеви које се употребљавају за климатизацију ваздуха, укључујући и клима уређаје.
• Једанпут годишње очистити, испразнити и дезинфиковати гријаче за воду (калорифере).
• Након извођења радова на систему и гријачима воде и прије почетка нове сезоне дезинфиковати системе за топлу воду кориштењем хлора
• Редовно чисти­ти и дезинфиковати све филтере за воду слиједећи упутства произвођача.
• Једанпут мјесечно прегледати резервоаре за чување воде, расхладне торњеве и видљиве цијеви.
• Барем једанпут годишње прегледати унутрашњост резервоара хладне воде, а у случају појаве талога или друге прљавштине очистити и дезинфиковати са 50 мг/л хлора.
• При мијењању постојећег система или уградњи нових инсталација обезбједити да цјевоводи немају испре­кидани проток воде или су без протока и дезинфиковати систем након извођења било каквих радова.

Ако постоји хидромасажни базен потребно је: редовно хлорисање и провјера вриједности резидуалног хлора и ph барем три пута дневно, најмање половину воде мијењати свакога дана, филтере за пијесак испирати свакога дана, цијели систем чистити и дезинфиковати једанпут недјељно.

У Републици Српској је од почетка године забиљежен један случај легионарске болести,

Текст припремила: доц. др сц. мед. Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију