Свјетски дан заштите човјекове средине, 5. јуни


Свјетски дан заштите човјекове средине 2024. годинe фокусираће се на обнову земљишта, дезертификацију и отпорност на сушу са централном манифестацијом у Риаду, Краљевини Саудијској Арабији, под слоганом „Наша земља. Наша будућност. Ми смо  #GeneracijaObnove”, јер ове године се обиљежава 30. годишњица УН Конвенције за борбу против дезертификације. Тема наглашава критичке еколошке изазове који утичу на заједнице и екосистеме широм свијета. На Женевској прослави, водећи стручњаци који ће говорити на овом догађају ће нагласити како је међународни женевски мултилатерални дипломатски систем ангажован у борби против дезертификације, деградације земљишта и суше.


Пољопривредна земљишта, шуме, травњаци, саване, тресетишта и чак планине пружају човечанству добра и услуге које омогућавају цивилизацију. Ти пејзажи су подржани воденим екосистемима, као што су океани, ријеке и језера, која одржавају циклусе воде који одржавају земљу плодном. Али свјетски екосистеми су угрожени. Неодрживи обрасци производње и потрошња покрећу троструку планетарну кризу климатских промјена, губитак природе и биодиверзитета, загађење и отпад. Више од једне петине Земљине површине, око 2 милијарде хектара је деградирано.

Око 3,2 милијарде људи, или 40 % свјетске популације, погођено је деградацијoм копна, која несразмерно погађа оне који су најмање опремљени да се изборе – аутохтоне народе, руралне заједнице, мале пољопривреднике и екстремно сиромашне, посебно жене и омладину. Око 55 милиона људи директно је погођено сушама годишње, што је чини најозбиљнијом опасношћу за стоку и усјеве у скоро сваком дијелу земље свијета.

Ако деградација земљишта остане неконтролисана, то би могло да смањи глобалну продуктивност хране за 12 %, што би довело до пораста цијена хране и до 30 % до 2040. године.

Земљи је потребна рука помоћи. Трострука планетарна криза пријети да уништи наш дом и елиминисати милионе врста са којима дијелимо ову прелијепу планету. Али ова деградација није неизбјежна. Имамо моћ и знање да преокренемо нанесену штету и обновити човјекову средину – ако реагујемо сада. Процес оживљавања природних простора назива се рестаурација екосистема, а никада није било хитније. Многе земље широм свијета то схватају. Између 765 милион и једне милијарде хектара земље широм свијета је намјењено за обнову. Скоро половина од тога је у подсахарској Африци, али и са значајним удјелом и у Азији и Латинској Америци.

У WED Практичном водичу се препоручују циљане активности попут :

 

пошумљавања,

агрошумарство,

технике очувања земљишта,

ревегетација деградираних подручја,

холистичко управљање испашом,

обнова мочвара,

технике биоинжењеринга,

пошумљавање рударских локација,

пројекти рестаурације у заједници и

политика одрживог управљања земљиштем.

Данас је будућност наше земље на коцки. Према  Конвенцији УН-а за борбу против дезертификације, до 40 % земљишта на планети је деградирано, што директно утиче на половину свјетске популације и пријети отприлике половини глобалног БДП-а (44 милијарде долара). Број и трајање  суша  порасли су за 29 % од 2000. године – без хитне акције, суше би могле погодити више од три четвртине свјетске популације до 2050. године. Обнова земљишта је кључни стуб УН-ове Декаде о обнови екосистема  (2021. – 2030), окупљајући позив на заштиту и оживљавање екосистема широм свијета кључних за постизање циљева одрживог развоја.

Ове године, 16. сједница Конференције страна (COP16) UNCCD-a такође ће се одржати у Ријаду од 2. до 13. децембра 2024. На UNCCD COP16, свијет ће се окупити како би повећали амбицију и улагања у обнову 1,5 милијарди хектара деградираног земљишта до 2030. године, добили колективни уговор о томе како се носити са све већим сушама, хранити растућу популацију без пренамјене земље или исцрпљивања нашег тла, те осигурати сигурна права на земљиште за све у свим дијеловима свијета. Као глобални центар за управљање човјековом средином, Женева игра важну улогу у глобалном одговору на дезертификацију, деградацију земљишта и сушу (DLDD). Са водећим организацијама за питања животне средине, очување природе, воде, здравље, људска права и многе релевантне области рада, Женева има снажну експертизу која доприноси глобалним процесима који се боре против DLDD. Од рјешавања утицаја и спречавања ризика које ова криза представља за људе и планету до развоја политика за заустављање DLDD-a, дионици из Женеве такође играју улогу у успостављању веза за рјешавање других еколошких криза за које имају стручна знања и приједлоге активности.

 

Припремила: др сц. мед. Душанка Данојевић, спец. хигијене и здравствене екологије




Број отварања: 673
Датум објаве: 30.05.2024.