Свјетски дан без дувана, 31. мај

Сваке године 31. маја, Свјетска здравствена организација (СЗО), заједно са земљама чланицама и партнерима обиљежава Свјетски дан без дувана. Иницијатива за обиљежавање Свјетског дана без дувана покренута је још 1987. године, чији је циљ ширење свијести о ризицима употребе дувана  и упознавање са активностима неопходним за ослобађање људи и друштва у цјелини од дувана и дуванског дима. Заговарање дјелотворне политике смањења потрошње дувана и дуванских производа има велики значај у достизању одрживих циљева развоја који се односе на заштиту од оболијевања и умирања од масовних незаразних болести као што су кардиоваскуларне болести, малигне болести, хронична опструктивна болест плућа и др.

Епидемија дувана је једна од највећих пријетњи по јавно здравље, која према подацима Свјетске здравствене организације узрокује више од 8 милиона смртних случајева годишње у свијету. Од тога више од 7 милиона смртних случајева је посљедица директне употребе дувана и дуванских производа, док је око 1,3 милиона смртних случајева посљедица изложености  непушача пасивном пушењу.

Више од 80% од укупно 1,3 милијарде корисника дувана и дуванских производа живи у земљама са ниским и средњим приходима. Према подацима, 2020. године 22,3%  свјетске популације користило је дуван, 36,7 % свих мушкараца и 7,8% свих жена у свијету.

На скупштини Свјетске здравствене организације 2003. године државе чланице су усвојиле Оквирну конвенцију о контроли дувана (FCTC-Framework Convention on Tobacco Control) која је ступила на снагу у фебруару 2005. године. То је међународни документ који представља одговор на глобализацију дуванске епидемије,  заснован је на доказима који потврђују право свих људи на здравље и представља прекретницу у промоцији јавног здравља. Овај документ садржи смјернице и захтјеве за примјену најисплативијих доступних мјера контроле дувана неопходних за смањење епидемије пушења, а кључне одредбе које укључује су: повећање пореза на дуванске производе, заштита од пасивног пушења на свим затвореним радним и јавним мјестима и у јавном превозу, велика графичка здравствена упозорења на амбалажи дуванских производа, те свеобухватна забрана рекламирања, спонзорства и промоције дувана. Тренутно су 182 земље потписнице овог споразума.  

Економски трошкови употребе дувана су значајни и укључују значајне трошкове здравствене заштите за лијечење болести изазваних употребом дувана као и смањење продуктивности. То погоршава здравствене неједнакости и сиромаштво, јер сиромашно становништво мање троши на основне потребе као што су храна, здравствена заштита, становање, образовање.

Штетни утицаји дувана и дуванских производа на здравље људи су бројни. Пушење представља фактор ризика и узрок низа болести које знатно смањују квалитет живота и доводе до преране смрти. Поред рака плућа, употреба дувана повезана је са оболијевањем од других облика малигнитета, те бројних других болести - кардиоваскуларних, цереброваскуларних, хроничних опструктивних болести плућа, дијабетесом итд. Годинама уназад у Републици Српској, рак душника, бронха и плућа је водећи узрок оболијевања и умирања од рака код мушкараца, а међу првих пет водећих узрока оболијевања и умирања од рака код жена. У 2020. години, у Републици Српској, од рака душника, бронха и плућа је обољело 464 мушкараца и 151 жена.

Сви облици дувана су штетни и не постоји безбједан ниво заштите изложености дувану.

Готово половина дјеце на јавним мјестима редовно удише ваздух загађен дуванским димом, а 65.000 умире сваке године од болести које су повезане са пасивним пушењем. Пушење током трудноће може довести до компликација и неких стања које доживотно могу утицати на здравље дјетета.

Ове године тема Свјетског дана без дувана је „Заштита дјеце од утицаја дуванске индустрије“, како би подигли свијест о штетном утицају дуванске индустрије на младе, те како би се заштитиле будуће генерације и осигурало да употреба дувана настави да опада. Ове године пажња је усмјерена ка алармантном тренду циљаног маркетинга дуванске индустрије према младима. Кроз опсежне кампање на друштвеним мрежама и платформама за стримовање, млади су све више изложени привлачности дуванских производа, што представља зачајну пријетњу по њихово здравље и добробит.

Свјетски дан без дувана 2024. пружиће платформу младим људима широм свијета, који позивају владе да их заштите од маркетиншких тактика дувана. Дуванска индустрија циља на младе, стварајући нови талас зависности. Дјеца користе е-цигарете по стопи већој од одраслих у свим регионима, а према подацима из 2022. године процјењује се да 37 милиона младих узраста од 13 до 15 година у свијету користи неки облик дувана. У Европском региону СЗО, 11,5% дјечака и 10,1% дјевојчица узраста 13–15 година су корисници дувана.

Овогодишња тема је фокусирана на заговарање да се заустави дуванска индустрија у  циљању младих штетним дуванским производима. Овај дискурс пружа платформу за младе људе, креаторе политике и заговорнике контроле дувана на глобалном нивоу да разговарају о овом питању и да подстакну владе да усвоје политике које штите младе људе од манипулативних пракси дуванске и сродних индустрија. Иако се пушење цигарета смањило током година због феноменалних напора заједнице за контролу дувана, мора се учинити више на заштити ових рањивих група.

Резултати Глобалног истраживања пушења код школске дјеце и омладине старости 13 до 15 година, које је у Републици Српској проводено 2018. године, указују да је пушење распрострањено и у популацији најмлађих: 38,9% младих (41,1% дјечака и 36,8% дјевојчица) је било када пробало пушити дуван или неки други дувански производ, а 11,8% њих (13,2% дјечака и 10,5% дјевојчица) свакодневно конзумирају дуван или неки дувански производ. Посебно је забрињавајућа чињеница да 67,8 младих, узраста 13 до 15 година наводи да самостално купује цигарете, а 77,5% њих наводи да никада нису били одбијени при куповини цигарета, иако је на снази Закон о забрани продаје дувана и дуванских производа малољетним лицима. Једна трећина младих од 13 до 15 година не зна да је изложеност пасивном пушењу штетна за здравље. Да је пушење популарно и општеприхваћено у популацији најмлађег становништва говори и податак да 17,4% младих узраста 13 до 15 година наводи да мисли да ће конзумирати дуван и дуванске производе у будућности.

Зашто дуванска индустрија циља на младе

Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванска индустрија треба да замијени милионе потрошача који умиру од посљедица употребе дуванских производа и оних који престану да користе дуван сваке године. Да би постигла овај циљ, дуванска индустрија ради на стварању окружења које промовише прихватање својих производа међу будућом генерацијом, укључујући активно лобирање за слабу регулативу, како би се осигурало да су њени производи доступни и приступачни. Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања који су привлачни дјеци и адолесцентима, допирући до њих путем друштвених медија и платформи за стриминг.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске кесе постају све популарнији међу младима. Глобално, тржиште брзо расте, са великом разноликошћу производа и атрактивних укуса, који се агресивно пласирају дјеци и младима. Ово је довело до широке употребе ових производа међу дјецом и адолесцентима са стопама које премашују употребу ових производа код одраслих. Процјењује се да је 12,5% адолесцената у Европском региону користило е-цигарете 2022. године у поређењу са 2% одраслих. У неким земљама региона, стопе употребе е-цигарета међу школском дјецом су 2-3 пута веће од стопа пушења цигарета.

Свјетски дан без дувана 2024. године позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуће генерације и да дуванску индустрију сматрају одговорном за штету коју узрокује.

Свјетска здравствена организација (СЗО) покренула је кампању „Заустави лажи” како би заштитила младе од штетног утицаја дуванске индустрије. Иницијатива СЗО има циљ да појача гласове младих, разоткрије тактике дуванске индустрије и подигне свијест јавности о потреби одбране здравствене политике и заштите здравља будућих генерација.

Припремила: др Слађана Врањеш, спец. социјалне медицине у Институту за јавно здравство Републике Српске