Дан свјесности о сексуалном и репродуктивном здрављу, 12. фебруар
Дан свјесности о сексуалном и репродуктивном здрављу обиљежава се 12. фебруара сваке године с циљем подизања свијести грађана о значају сексуалног и репродуктивног здравља и скретања пажње на уобичајена питања у вези са овом темом. Посебна пажња се усмјерава на едуковање јавности о начину смањења сексуално преносивих инфекција које су на жалост из дана у дан све више распрострањене, како у свијету тако и код нас. Сексуални и репродуктивни проблеми могу знатно утицати на квалитет живота. Већина сексуално преносивих инфекција је изљечива, а грађани врло често нису свјесни да их имају јер не знају како да препознају њихове знакове и симптоме.
Шта треба знати о сексуално преносивим инфекцијама?
Дефиниција сексуално преносивих инфекција је врло једноставна, то су све инфекције које се преносе сексуалним контактом и немају везе са сексуалном оријентацијом. Сексуално преносиве инфекције се преносе било којим сексуалним контактом било да се ради о вагиналном, оралном или аналном сексуалном односу. ХИВ-а је најтежа и неизљечива сексуално преносива инфекција, али постоје и бројне друге, много чешће инфекције као што су хламидија, генитални херпес, гонореја, сифилис, трихомонијаза. Узрочници сексуално преносивих инфекција могу живјети у крви, сјеменој течности, вагиналној текућини, чиревима и могу се ширити кроз генитални контакт са кожом. Неки од заједничких симптома сексуално преносивих инфекција су осјећај печења током мокрења или учестала потреба за мокрењем, ранице на гениталном или аналном подручју, стално присутан сврбеж гениталних органа, бол у доњем дијелу трбуха, бол у тестисима, болан полни однос, крварење након полног односа. Ове симптоме не треба занемаривати већ је неопходно потражити стручну здравствену помоћ. Нестанак симптома не значи да је и инфекција престала те је увијек сигурније обратити се љекару. Искуства из праксе показују да особе које сумњају на неку сексуално преносиву инфекцију помоћ траже од пријатеља, познаника или на интернету, што је потпуно погрешно, јер треба да траже помоћ, тј. тестирање и лијечење у здравственим установама. Такође, у случају сумње или потврде сексуално преносиве инфекције врло је битно обавијестити сексуалне партнере како би и они били укључени у процес лијечења.
Превенција сексуално преносивих инфекција је кључ у рјешавању овог проблема и зато је битно научити спријечити сексуално преносиве инфекције и њихово ширење, а ако до њих ипак дође започети правовремено лијечење, како би се избјегле теже здравствене компликације.
Фактори ризика за сексуално и репродуктивно здравље грађана Републике Српске
Ризично сексуално понашање може имати вишеструке негативне посљедице као што су сексуално преносиве инфекције или нежељена трудноћа. Према подацима Свјетске здравствене организације сваке године се око 22% свих трудноћа заврши намјерним прекидом трудноће. Према подацима ЈЗУ Института за јавно здравство у Републици Српској у 2016. години је регистровано 2.038 прекида трудноће. У односу на категорију прекида 33,56% прекида трудноће је у категорији ненормалног исхода трудноће и спонтаног побачаја, док се за остале прекиде трудноће (66,43%) сматра да су у категорији намјерних побачаја. Иако се ради о званичним статистичким подацима, треба их узети с резервом јер према незваничним изворима података велики број намјерних прекида трудноће остаје непријављен и нерегистрован. Према подацима из Истраживања здравственог стања становништва које је проведено 2010. године намјеран прекид трудноће је имало 36,5% испитаних жена.
Према подацима из истоог Истраживања, у Републици Српској је 90,6% становништва које је ступило у сексуалне односе. Медијана узраста ступања у први сексуални однос становништва од 10 до 24 године живота је 18. година. Сексуалне односе са особама истог пола имало је 0,8% становника. Највећи проценат становништва као стални облик контрацепције примјењује прекинут однос (14,5%), затим кондом (5,4%), интраутерину спиралу (4,3%) и неплодне дане (3,8%). Тек нешто више од од једне трећине жена (35,4%) старости 18 до 49 година које имају сталног партнера користи контрацептивна средства. Нешто је већи проценат (60,7%) кориштења кондома са партнером који није стални, при чему су кондом више користили мушкарци (62,9%) него жене (45,3%).
У Републици Српској је 2012. године проведено истраживање међу студентском популацијом у оквиру којег је пронађено да је 72,8% младих користило кондом приликом првог сексуалног односа, а да 52% млађих увијек користи кондом. Употреба кондома опада са годинама старости, те кондом користи 61,7% млађих од 19 година и 45,9% младих старијих од 20 година.
Епидемиолошки подаци о сексуално преносивим инфекцијама у Републици Српској
Иако се епидемија ХИВ-а у Републици Српској у последњих неколико година стабилизује и даље постоји потенцијална опасност од ширења ХИВ епидемије с обзиром на лоше социо-економске услове, низак степен образовања, незапосленост, миграције и ризично понашање једног дијела становништва. У Републици Српској до сада је регистровано укупно 113 обољелих особа од ХИВ/АИДС-а. Према полној структури, од укупног броја регистрованих, 80% су особе мушког пола, 19% женског, а 1% је непознато. Анализом регистрованих према узрасту, највећи број је регистрован у старосној групи 30-39 година, затим 40-49, док за 15 особа које су пријављени као носиоци ХИВ-а не постоје подаци о години рођења па су приказани у групи „непознато“. Од укупног броја регистрованих, најучесталији пут преноса ХИВ инфекције и даље је хетеросексуални контакт (48%), затим хомо/бисексуални (34%), за 9% пријављених нема података, 6% припада групи ињекционих корисника дрога, 2% је заражено препаратима крви а 1% пут преноса је био вертикални. Када је у питању ХИВ у нашем друштву и даље је изражена присутност стигме и дискриминације, што негативно утиче на благовремено откривање и третман болести, чему поред здравственог сектора и шира друштвена заједница треба посветити посебну пажњу и додатне напоре. Као и све болести из ове групе, пријављени односно откривени представљају само врх леденог бријега, док већи број лица остаје скривен, због наведених проблема.
И поред тога што је пријављивање полних болести као што су сифилис, гонореја, ХИВ и кламидија обавезно званичан број пријављених и регистрованих случајева сексуално преносивих инфоекција је веома низак. Према подацима ЈЗУ Института за јавно здравство који су прикупљени у оквиру редовног праћења здравственог стања становништва у 2016. години регистрована су 83 случаја полних заразних болести са стопом инциденце од 5.9⁰/₀₀₀₀ и 0.58 % учешћа у укупном оболијевању од заразних болести, а у односу на остале групе заразних болести налазе се на шестом мјесту. Реално оболијевaње од ових болести је највјероватније далеко веће, јер због присутности стигме и дискриминације као и културолошких разлога ова група болести се углавном нередовно и недовољно пријављују од стране доктора медицине како у државном. тако и приватном сектору.
Активности Министарства здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске Српске у области сексуалног и репродуктивног здравља
Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске је иницирало и креирало више докумената који се односе са унапређење сексуалног и репродуктивног здравља, било да се ради о документима који се односе на унапређење здравља генерално или искључиво на сексуално и репродуктовно здравље. Тако се Политика за унапређење сексуалног и репродуктивног здравља (2012-2017) бави унапређењем сексуалног и репродуктивног здравља и унапређењем здравствених услуга у овом домену. Значајан документ представља и Политика за унапређење здравља становништва до 2020. године, у којој је наведено да је основна тежња и потреба свих људи здравље и благостање. Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске је такође подржало провођење бројних активности које се односе на унапређење сексуалног и репродуктивног здравља као што су припрема Стратегије за унапређење сексуалног и репродуктивног здравља 2018 - 2028, припрема и имплементација програма Планирања породице и болница – пријатељ беба, те учествовало у бројним промотивним активностима
Припремила: др Стела Стојисављевић, спец. соц. мед. са организацијом и економиком здравствене заштите
Број отварања: 6875
Датум објаве: 12.02.2018.