Свјетски дан борбе против меланома - 15. мај
Рак коже је најчешће дијагностикована врста рака на свијету. Обично је узрокован несигурним и учесталим излагањем сунчевим ултравиолетним зрацима који продиру у кожу и оштећују је. Канцерозне лезије се обично јављају на регијама коже које су најизложеније сунцу. То су лице, уши, надланице и подлактице. Најучесталији је код особа изнад 50 година, али се може јавити и код млађих. Уколико се рано дијагностикује, постоји велика шанса за његово изљечење.
Малигни меланом је најрјеђи, али и најопаснији облик рака коже, погађа особе свих узраста. Кампања посвећена превенцији (Еurоmеlаnоmа) покренута је у Белгији 1999. године, има за циљ подизање свијести о раку коже, како би пацијенти на вријеме и у што ранијем стадију препознали сумњиве промјене на кожи. Ова кампања се проширила на 33 земље широм Европе. Овогодишња кампања је посвећена особама којима је дијагностикован малигни меланом.
У Републици Српској ће од 1. маја дo 9. jуна бити проведена паневропска кампања која промовише значај раног скрининга на меланом и немеланомске карциноме коже. Кампању ће радити специјалисти дерматовенеролози и доктори породичне медицине запослени у јавним и приватним ординацијама у Републици Српској. Они ће обављати бесплатне прегледе за грађанство и промовисати значај заштите од сунчевог зрачења.
Фактори ризика за развој малигног меланома:
- велики број обичних и/или клинички атипичних меланоцитних невуса,
- велики конгенитални меланоцитни невуси,
- од раније присутан меланом или немеланомски карцином коже,
- присуство великог броја меланоцитних или атипичних невуса и/или меланома у породици,
- тешке, болне опекотине од сунца, посебно у дјетињству
- интензивно излагање сунцу
- фототип коже I и II – немогућност да се поцрни
- риђа или плава коса, свјетле очи, велики број пјега
- имуносупресија
- кориштење соларијума
- претходна PUVA терапија
- старије особе
Меланоме није лако препознати, јер често изгледају као младежи.
AВСDЕ правило је корисно у препознавању потенцијалних меланома:
- да ли је промјена асиметрична? (Аsimetria)
- да ли има нејасне или изрецкане границе (Border)?
- да ли мијенја боју (Colour)?
- дa ли је пречник већи од 6 милиметара (Diameter)?
- да ли се током времена мијењала величина, облик, боја или понашање (Evolution)?
Сви младежи изгледају слично и имају сличан облик и боје. Уколико се појави нова промјена која изгледа различито од осталих, она је сумњива. Симптоми као што су свраб и крварење су главни знак малигнитета. Појава било које нове промјене на кожи која је претходно изгледала нормално код пацијената старијих од 40 година се сматра сумњивом, те пацијент мора обавезно да се консултује са дерматологом.
Меланом може да се јави било гдје на кожи, али се најчешће налази на кожи грудног коша и на ногама.. Настају на претходно здравој кожи, али код око 30% пацијената могу да се јаве на мјесту претходног младежа. Могу брзо да расту и да се шире на унутрашње органе. Због овога је неопходан неодложан третман, најчешће у виду хируршке ексцизије.
Превенција
Не можемо да утичемо на генетски предодређене факторе ризика за настанак меланома, као што је свјетао тен, бројни младежи или појава меланома код чланова породице. Ризик од развоја меланома може значајно да се умањи уколико се прате наведена основна правила.
Излагање сунцу
Интензивно и директно излагање сунцу треба избјегавати, посебно између 11 и 15 часова. Главни циљ је да се избјегну опекотине, односно црвенило након излагања сунцу. Највише оштећења настаје након oпекотина које су праћене пликовима и болом који траје барем 48 часова. Пола сата прије изласка на сунце, потребно је да се кожа намаже заштитном кремом са највишим фактором заштите и обнављати наношење сваких два до три сата. Боравак у хладу, на отвореном може довести до појаве опекотина уколико се не спроведу мјере додатне заштите. Сунчеви зраци пролазе кроз облаке у значајној количини, те могу да изазову опекотине и током облачног прољећног/љетног дана. Одјећа обезбјеђује најбољу заштиту од интензивне сунчеве свјетлости, препоручује се носити шешир са широким ободом и начаре за сунце (сунчеви зраци су штетни и за очи).
Припремила: др Биљана Јањић, спец.социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите, спец. породичне медицине
Број отварања: 865
Датум објаве: 10.05.2024.