Препоруке за боравак у природи, посебну пажњу обратити на присуство змија

С обзиром на наступајуће празнике и топлије вријеме када се доста проводи у природи, позивамо грађане да обрате посебну пажњу током боравка на отвореном и да се не крећу кроз неуређена подручја која могу бити станишта змија.

                                          поскок и бјелоушка

Змије нападају човека из страха, и само уколико се нагазе или испровоцирају у самоодбрани. Змије су јако опасне и у сезони парења или док његују младунце али и тада, али ако нема наглих покрета, неће напасти. Уколико се змија нагази она ће се инстиктивно окренути и ујести за ногу. Отровне змије се у брзини тешко разликују од неотровних, али основно је то да отровнице имају изражену троугласту главу (код неотровних је она више јајолика) и доста сужен врат, док код неотровних то није случај.

Отровне змије имају један до два шупља зуба везана са једном кесицом пуном отрова. Тај отров лучи жлијезда повезана са кесицом. Чим змија зарије своје зубе у месо жртве, из кесице се излучи извјесна количина отрова у рану.

У змијском отрову постоје, заправо, двије врсте отрова. Један дјелује разорно на нервни систем а други делује на крв и крварење.

На нашем подручју живи неколико врста змија, oд чега су три отровнице: шарка или риђовка, балкански шарган и поскок.

Поступак код змијског уједа

Код сумње на змију отровницу потребно је мировање тј. треба избјегавати најмањии покрет, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати (фиксирати уз чврст предмет да мирује). Изнад мјеста угриза угрижени екстремитет треба подвезати средње јаким притиском како би се успорила венска циркулација у сврху успоравања ширења отрова у организму. Међутим,важно је, да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација.

Данас је општеприхваћени став да се раница не зарезује, отров се не исисава, а лед се не ставља на мјесто угриза! Након тога неопходан је хитан превоз угрижене особе у најближу здравствену установу (дом здравља, болница).

У начелу, сваки случај угриза змије се хоспитализује, не размишљајући сувише је ли змија отровна или неотровна.

Превенција змијског уједа, препоруке

Неке змијске уједе попут оних када особа случајно стане на змију, готово је немогуће спријечити. Међутим, постоје мјере предострожности којих се треба придржавати и које могу знатно умањити могућност уједа змија а то су

*Змију не треба дирати. Врло често угриз змије се деси при покушају да се змија убије или знатижеља да јој се што више приближе. Змије најчешће побјегну, а само изузетно нападају.

*Избјегавати кретање кроз високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће (чизме), а боравити на покошеним дијеловима а кретати по покошеним стазама и постојећим путићима.

*Руке не стављати на мјеста која нису прегледна, завлачење у грмове, подизање камења, брање шумских плодова и слично.

*Посебан опрез при пењању по стијенама.

Република Српска има на располагању серум антивиперинум који се даје у случају угриза змије.