Свјетски дан борбе против менингитиса - 24. април

Свјетски дан борбе против менингитиса 24. април је посвећен подизању глобалне свијести о менингитису као опасној заразној болести од које може оболити било ко. Под покровитељством Конфедерације организација за менингитис, једнодневна кампања прилика je за људе широм свијета да прошире своје знање и свијест о знаковима и симптомима болести и доступним ефикасним вакцинама.

Менингитис је и даље велики глобални јавноздравствени проблем који сваке године узрокује до 5 милиобна случајева, укључујући епидемије нових сојева који се шире између земаља. У новембру 2020. године 73. здравствена скупштина одобрила је прву резолуцију о превенцији и контроли менингитиса и глобалну мапу пута за побједу над менингитисом до 2030.

Шта бисте требали знати о менингитису:

• Менингитис може погодити сваког и у свим животним добима – може бити смртоносан у року од неколико сати и узроковати доживотну инвалидност.
• Епидемије менингитиса могу се брзо развити са озбиљним здравственим, економским и друштвеним посљедицама.
• Менингитис је хитан медицински случај и мора се брзо лијечити.

Бактеријски и вирусни менингитис су заразне болести, а оба облика се преносе капљичним путем, за вријеме блиског додира попут љубљења, кихања или кашљања од стране заразне особе. Вирусни менингитис типично узрокују ентеровируси, а најчешће се шири фекалним путем. Упала овојница обично изазива симптоме као што су главобоља, грозница и укочен врат. Остали симптоми који се могу јавити су осјетљивост на свјетло (фотофобија), промијењено стање свијести (преосјетљивост, немир, сметеност, поспаност, кома), затим болови у врату и мишићима, поремећај говора и други. Код мале дјеце у доби од 3 мјесеца до 2 године симптоми су мање предвидљиви. Повишена температура, повраћање, иритабилност, грчеви у тијелу, неутјешан плач и напетост фонтанеле најчешћи су симптоми, а кочење врата може и изостати. У неким случајевима болест пролази без лијечења у оквиру неколико недјеља. С друге стране, за тешка стања опасна по живот неопходно је хитно болничко лијечење. Чланови породице и блиски контакти обољелг од менингококног менингитиса примају антибиотску профилаксу. Брига о здрављу, примјена личне хигијене, добрих хигијенских навика у животном и радном простору и спровођење имунизације (против узрочника менингокока, пнеумокока и Хаемопхилус инфлуензае б) могу дугорочно спријечити појаву овог обољења.

Вакцинација против менингокока, пнеумокока и Haemophilus influenzae тип б штити од уобичајених узрочника менингитиса.

Глобалном мапом Свјетске здравствене организације под називом „Побиједити менингитис до 2030.“ земље су се обавезале на сљедеће:

◦ одсуство епидемија бактеријског менингитиса;

◦ смањење случајева бактеријског менингитиса који се може спријечити вакцинама за 50% и смрти за 70%;

◦ смањење инвалидитета и побољшање квалитете живота особа које су преживјеле менингитис.

Припремила: доц. др сц. мед. Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију у Институту за јавно здравство Републике Српске