Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, 28. април

Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization), је специјализована агенција Уједињених нација која промовише социјалну правду и међународно призната људска и радничка права. ILO сваке године  28. априла обиљежава Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду (World Day for Safety and Health at Work) у настојању да утиче на подизање нивоа свијести о потреби безбједности и заштите на раду.  

Несреће на раду и болести у вези са радом имају велики утицај на појединце и њихове породице, не само у економском смислу, него утичу и на њихово физичко и емоционално благостање, често остављајући дугорочне посљедице. Кад говоримо о посљедицама на предузећа, несреће на раду и болести у вези са радом утичу на продуктивност, доводећи до потенцијалних поремећаја производних процеса, ометајући конкурентност и репутацију предузећа, чиме утичу на привреду и читаво друштво.

Ове године Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization) обиљежава Свјетски дан безбједности и здравља на раду, фокусирајући се на утицај климатских промјена на безбједност и здравље на раду. Промјена временских образаца знатно мијења радно окружење, што утиче на безбједност и здравље радника. Kлиматскe промјене доводе до погоршања професионалних ризика као што су: топлотни стрес, УВ зрачење, загађење ваздуха, велике индустријске несреће, екстремне временске прилике, пораст болести које се преносе векторима и повећана изложеност хемикалијама. Посљедице по здравље радника су бројне, укључујући: повреде, рак, кардиоваскуларне болести, респираторне болести, макуларну дегенерацију и проблеме менталног здравља.

Под лупом: климатске промјене и ментално здравље

Несигурност посла због климатских промјена може узроковати стрес, посебно у заједницама које се ослањају на одређену индустрију на коју клима знатно утиче.

Одређена занимања, попут оних која пружају помоћ у току и након катастрофа, занимања у области грађевинарства, пољопривреде и здравства, посебно су изложена ризику од поремећаја менталног здравља због климатских промјена, укључујући ПТСП, депресију и анксиозност.

Утицај климатских промјена, као што је прекомјерна врућина, може довести до поремећаја спавања, промјена у понашању и смањене концентрације, што утиче на сигурност и продуктивност рада.

Кључне поруке:

*Климатске промјене су велики глобални изазов за сигурност и здравље радника.

*Бројна обољења су повезана са климатским промјенама: рак, кардиоваскуларне болести, респираторне болести и поремећаји менталног здравља.

*Законска регулатива у овој области се треба евалуаирати и евентуално донијети нове прописе, зависно од развоја ситуације.

*Интеграција безбједности и заштите на раду у климатске политике и интеграција климатских питања у праксе безбједности и заштите на раду је од кључног значаја.

*Потребно је провести више истраживања због ограничених доказа у критичним подручјима.

*Сарадња између влада држава и социјалних партнера је од виталног значаја за политику ублажавања климатских промјена и прилагођавање.

*Посебно изложеним популацијама радника, као што су пољопривредни радници и радници на отвореном у условима вруће климе, потребне су додатне заштитне мјере.

Као и претходних година, ILO je и ове године, поред тематског извјештаја,  припремио промотивне материјале и глобални догађај (одржаће се у четвртак, 25. априла 2024. у 13:30 на ILO Live) са стручњацима и гостујућим говорницима из влада држава, представницима послодаваца и радника како би се кроз заједничку дискусију дефинисале најбоље мјере заштите радника и одговорило на овај глобални изазов.  

Припремила: др Дијана Штркић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите