Свјетски дан срца, 29. септембар

Свјетски дан срца се обиљежава од 2000. године са циљем информисања људи широм свијета о значају и учесталости кардиоваскуларних болести, истичући значај акција које појединци могу предузети у циљу превенције и контроле кардиоваскуларних болести.

Кардиоваскуларне болести су тренутно одговорне за 17,3 милиона смрти годишње, посебно смрти од срчаног и можданог удара, а процјењује се да ће до 2030. године тај број износити 23 милиона. Група кардиоваскуларних болести је на првом мјесту као узрок смрти у Републици Српској.

Главни ризико фактори, који су одговорни за 80% смрти од болести срца и можданог удара су: дуван, физичка неактивност, смањен унос воћа и поврћа, прекомјерна тјелесна маса и гојазност, висок крвни притисак и повишене вриједности холестерола.

Нећете нужно развити кардиоваскуларно обољење уколико имате неки од фактора ризика, али што имате већи број фактора ризика већа вјероватноћа је да хоћете, осим уколико не предузмете акције на промјени ваших фактора ризика. 

Контролом главних фактора ризика: дуван, неправилна исхрана и физичка неактивност, би се могло избјећи 80% прераних случајева смрти од болести система крвотока.

Ове године Свјетски дан срца се обиљежава под слоган “Оснажите своје срце” и позива нас да предузмемо акције (једноставне дневне промјене као што су прекид пушења, повећање физичке активности, конзумирање хране са мање масти и соли) којима ћемо оснажити наше срце и тиме направити дуготрајан повољан утицај на наше здравље.

Препознајте свој кардиоваскуларни ризик

- Посјетите здравствене професионалце који ће вам измјерити крвни притисак, вриједност шећера у крви, вриједност холестерола у крви, измјерити тјелесну тежину и израчунати индекс тјелесне масе и посавјетовати вас о вашем кардиоваскуларном ризику

Нахраните своје срце

Направите пар једноставних промјена у вашој исхрани и смањите свој и ризик ваше породице од  настанка кардиоваскуларних болести.

• Ограничите употребу унапријед упаковане хране која обично садржи велике количине шећера, масти и соли

• Смањите унос заслађених напитака – изаберите воду или незаслађене воћне напитке 
• Замијените слаткише свјежим воћем као здравственом алтернативом 
• Потрудите се да једете 5 порција воћа и поврћа дневно – оно може бити свјеже, смрзнуто, конзервисано или сушено.
• Ограничите унос алкохола
• Припремите здраве оброке за школу и посао код куће

Покрените своје срце

Физичка неактивност може значајно допринијети настанку болести срца јер може довести до добијања на тежини, допринијети настанку дијабетес мелитуса и повишеног крвног притиска.

• Поставите циљ од најмање 30 минута умјерене активности дневно, пет пута седмично

• Играње, шетање, кућни послови, плес – све се рачуна!
• Будите активнији сваки дан - користите степенице умјесто лифта, шетајте или возите бицикл умјесто аутомобила
• Вјежбајте са породицом и пријатељима – бићете мотивисанији и забавније је!
• Прије него што почнете са вашим планом вјежбања посавјетујте се са својим љекаром
• Преузмите апликацију за вјежбање како би могли пратити прогрес

Најбољи типови активности

- Вјежбе нарочито добре за срце су брза шетња, трчање, пливање, вожња бицикла

- Вјежбе јачања мишића такође помажу да се одржи жељена тежина- пењање уз

  степенице, ходање уз брдо

- Вјежбе истезања као што је јога вам могу помоћи да побољшате флексибилност

Волите своје срце

- Престанак пушења је појединачна најбоља мјера коју можете предузети да унаприједите здравље вашег срца

• Унутар двије године од престанка пушења ризик од коронарне болести срца је значајно смањен
• Унутар 15 године од престанка пушења ризик од настанка кардиоваскуларних болести  је једнак оном код непушача
• Излагање диму је такође узрок болести срца код непушача
• Престанком пушења нећете само побољшати своје здравље већ и здравље оних око вас

Мале промјене могу направити снажну разлику.

Снага да имате здраво срце је у вашим рукама.

Извори:

http://www.world-heart-federation.org

http://www.euro.who.int

Припремила: мр сци. мед. Драгана Грујић-Вујмиловић