Свјетска седмица свјесности о антибиотицима 13 - 19. 11. 2022


Свјетска седмица свјесности о антибиотицима обиљежава се ове године у периоду од 13. до 19. новембра. Овај период одабран је са разлогом, јер се поклапа са наступањем сезоне вирусних болести и прехлада  за чије лијечење  се врло често примјењују  антибиотици који су у овим болестима неефикасни и непотребни, чак што више  и штетни јер  се прекомјерном примјеном антибиотика нарушава однос нормалне флоре посебно у пробавном систему. Нормалну флору чине микроорганизми:  бактерије, гљивице, вируси и паразити који се  налазе у тјелесним шупљинама и на површини нашег тијела  те формирају  еколошку заједницу названу још и микробиота а која  има изузетно важну улогу у очувању здравља. Антибиотици,  нарочито они широког спектра дјеловања могу значајно нарушити и промијенити  равнотежу микробиоте.


ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске прати употребу антибиотика у Републици Српској, позива на њихову рационалну и правилну употребу те потиче на подизање јавне свијести о резистенцији, јер се погрешним и прекомјерним прописивањем антибиотика те њиховом неправилном употребом повећава отпорност микроорганизама на антибиотике, а самим тим повећава се и ризик за развој других болести.

Два главна подручја за управљање, контролу и спречавање отпорности на антибиотике су:

  • разумна употреба антибиотика  (само када је то потребно, у исправној дози, у исправним интервалима дозирања)
  • хигијенске мјере опреза за контролу унакрсног преноса микроорганизама отпорних  на антибиотике  (контрола инфекције).

Шта би требали знати о инфекцијама и антибиотицима?

  • антибиотици су лијекови који дјелују на бактерије, али не и на вирусе
  • антибиотици се најчешће неоправдано примјењују у инфекцијама горњих дисајних путева. Већина тих инфекција (симптоми кихања, кашљања, промуклости) су изазвани вирусима и антибиотици нису од помоћи
  • повишена тјелесна температура није аутоматски знак да се требају примијенити антибиотици
  • непотребно давање антибиотика потиче стварање отпорности на антибиотике  међу "добрим" бактеријама које живе у нашем тијелу
  • прање руку  је најбољи начин за спречавање ширења инфекција дисајних путева с обзиром да инфективне честице  настале говором, кихањем или кашљањем заражене особе брзо седиментирају на површине и преносе се даље  рукама особа које не морају нужно ни видјети заражену особу
  • одлуку о примјени антибиотика донијети ће љекар на основу прегледа и  налаза.

Злоупотреба антибиотика може резултирати резистенцијом бактерије на терапије антибиотицима. Посљедица тога може бити будућа недјелотворност антибиотика у тренутку када ће нам бити потребни. Ово је опасно по здравље не само за особе које неисправно користе антибиотике, већ и за сваку особу која би се касније могла инфицирати резистентном бактеријом. Запамтите, сваки појединац је одговоран за очување дјелотворности антибиотика.

Не чувајте вишак антибиотика након терапије. Ако сте добили више доза него што Вам је прописано, обратите се апотекару за савјет о начину збрињавања преосталих лијекова. Погрешна или неисправна употреба антибиотика може узроковати резистенцију бактерија на будуће терапије. Дјелотворност антибиотика смањује се брзином која се није могла предвидјети чак ни прије пет година. Узрок овог драстичног смањења дјелотворности је управо примјена антибиотика која узрокује резистенцију бактерија на терапију антибиотицима.

Ако наставимо трошити антибиотике тренутном брзином, извјесно је да ћемо се суочити са повратком у раздобље када антибиотици нису постојали и када је обична бактеријска инфекција, попут упале плућа, могла бити смртоносна. Стога, антибиотици можда неће више бити дјелотворни када их будемо требали у будућности.

Главне поруке важне за све који прописују лијекове:
 

  1. Сазнајте и примијените све препоруке за примјену антибиотика и спречавање инфекција које су важне за подручје ваше специјализације
  2. Будите упознати са кретањем отпорности бактерија на антибиотике на свом одјелу, у својој болници и у заједници
  3. Прије него што започне терапија антибиотицима, провјерите јесу ли болеснички
    узорци културе узети на одговарајући начин и послани у микробиолошку лабораторију
  4.  Лијечење антибиотицима започните само онда када постоји доказ бактеријске
    инфекције и немојте лијечити колонизацију
  5. Избјегавајте непотребну профилаксу антибиотицима
  6. Документујте индикацију за лијечење антибиотицима, избор лијека, дозу, пут примјене и трајање лијечења у медицинску документацију болесника.

Антибиотици су намијењени лијечењу бактеријске инфекције, али не и вирусне! Антибиотицима се не лијече грипа и прехлада! Антибиотиком се не снижава тјелесна температура! Антибиотик треба узимати само по препоруци љекара, у једнаким временским размацима и дозу треба попити цијелу! Позивамо све љекаре и пацијенте да антибиотике прописују и користе одговорно и савјесно.

 

Припремила:  др сц. мед. Мирјана Ђермановић, магистра фармације




Број отварања: 1813
Датум објаве: 18.11.2022.