Појава хеморагијске грознице у појединим општинама у РС

У Републици Српској од хеморагичне грознице с бубрежним синдромом, познате и као мишја грозница, обољело је 27 особа, а на подручју 3 општине пријављена је епидемија.

Епидемија је проглашена у општини Градишка гдје је пријављено 12 обољелих, Козарској Дубици  5 обољелих и Костајници 7 обољелих, а осим тога забиљежени су у спорадични случајеви – по један у Бањалуци, Котор Вароши и Приједору.

Проведене противепидемијске мјере које су, између осталог, обухватају провођење ванредне дератизације у жаришном подручју, као и обавјештавање становништва путем медија, као и кроз подјелу брошура са упутствима о општој и личној заштити од инфекције.

Хеморагична грозница са бубрежним синдромом (ХГБС), позната као "мишија грозница" је акутна зооноза од које оболијевају мишолики глодари са којих се у одређеним приликама може

пренијети на човјека. 

Болест је код нас стално присутна са различитом учесталошћу од године до године. Већином се ради о спорадичним случајевима, а рјеђе у виду епидемија. Епидемије се јављају у годинама када је знатно повећана популација глодара ("мишија година"). На бројност глодара могу утицати различити еколошки чиниоци, прехрамбени, климатски. Сезона јављања ове болести је углавном прољеће и рано љето. У Републици Српској, у 2016. години, ИЈЗ РС пријављена су четири обољела.

Болест узрокују Хантаан вируси који природно круже и одржава се медју шумским глодарима.

Резервоар и извор узрочника су разне врсте мишоликих глодара – шумски, пољски, домаћи миш, домаћи пацов и други. Заражене животиње већином немају симптоме, већ само узрочнике излучују у спољашњу средину. Заражени глодар преко својих излучевина (пљувачке, мокраће и измета) загађује спољну средину (земљиште, воду и предмете) и храну.

Човјек се зарази директним или индиректним контактом са зараженим животињама: удисањем контаминиране прашине или употребом хране и воде који су загађени свјежим излучевинама заражених глодара као и приликом директног контакта.

Након уласка вируса у организам човјека до појаве првих симптома болести (период инкубације) може проћи од неколико дана до два мјесеца, најчешће двије до четири недеље.

Болест почиње нагло високом темературом (до 40ºЦ), затим се јавља дрхтавица, главобоља, општа слабост, мучнина, повраћање, болови у стомаку, црвенило лица и коњуктива, тачкаста крварења по кожи. Након ове фазе долази до појаве крварења у кожи, слузокожи, унутрашњим органима усљед чега долази до оштећења односно затајења рада бубрега. Врло често, са првим симптомома болест се на препозна, а због болова у стомаку обољели могу да заврше у хируршкој сали.

Болест може бити блага, али и са тешком клиничком сликом јер због крварења и застоја рада бубрега може завршити смртним исходом (леталитет 0,5-10%). Најчешће оболијевају особе које због природе свог посла или боравка у природи долазе у контакт са мишоликом глодарима, тј. њиховим секретима и екскретима (шумски радници, ловци, пољопривредници, војници на терену-логоровању, планинари, излетници).

Како се заштитити од ове болести?

• Избјегавање  боравка у природним жариштима ХГБС-а, нарочито у "мишјим годинама".
• Избјегавање боравка у бујној вегетацији ниског растиња (гдје се глодари размножавају) и терене који су изроварени мишијим рупама.

• Животне намирнице и воду за пиће обавезно заштитити од глодара, нарочито за вријеме боравка у шуми, пољу, викендици, на излету и другим мјестима у природи. Не остављати их директно на земљи!
• Прије употребе, обавезно прање воћа и поврћа које је могло да буде загађено излучевинама глодара хигијенски исправном водом.
• Не кориштење воде из неуређених шумских извора, јер могу бити контаминирани.

• Прије јела обавезно прање руку хигијенски исправном водом, или чишћење влажним марамицама за дезинфекцију.
• Редовно уклањање отпадака хране и других отпадних материја на хигијенски начин, а мјесто за прикупљање отпадних материја заштитити од приступа глодара.
• Дезинфекција површина контаминираних излучевинама глодара, прскањем дезинфицијенсима (хлорни препарати) прије приступања њиховом чишћењу. За чишћење ових површина користити влажне крпе намочене у дезинфицијенсе (не метле и усисиваче).
• При обављању послова при којима се диже прашина са тла кориштење маске преко носа и уста.
• Избјегавање директно лежање на земљи, поготово ако су уочени глодари или њихове рупе.
• Послије боравка у природи, ако се појаве било какви знаци болести карактеристични за ХГБС: (повишена температура, појава крварења у кожи или поремећај рада бубрега), одмах се јавити љекару ради предузимања благовременог лијечења. При прегледу, обавезно наведести податак о боравку у природи да су видјели или били у контакту  са глодарима.
• Систематско и повремено уништавање глодара (дератизација) под надзором стручних служби у домаћинствима и насељима и око насељених мјеста у близини жаришта, стамбеним блоковима, парковима, депонијама, обалама ријека и свим мјестима   гдје се могу наћи мишолики глодари.