СВЈЕТСКИ ДАН ХРАНЕ, 16. октобар

„Не заборавимо никога“- “Leave no one behind”

Организација за храну и пољопривреду сваке године слави 16. октобар - Свjетски дан хране, дан када је ова организација основана 1945. године.

Обиљежавање Свјетског дана хране у Републици Српској активно се спроводи од 2005. године уз подршку Министарства здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске и других институција и организација у Републици Српској.

Свјетски дан хране, 16. октобар 2022. године, обиљежава се под слоганом: „Не заборавимо никога“ -  “Leave no one behind”

Уз нагласак на активности које су усмјерене на :

• Бољу производњу
• Бољу исхрану
• Боље животно окружење
• Бољи живот

Свјетска пољопривредна организација својим позивом “Leave no one behind” („Не заборавимо никога“) позива све актере друштва да се укључе у активности које ће бити усмјерене на повећање доступности здравствено безбједне и нутритивно вриједне хране кроз одрживу производњу хране, усвајање правилних навика у исхрани, правилно управљање ресурсима, чување природе и правилно управљање отпадним материјама како бисмо имали бољи живот, живјели у здравом окружењу које ће нам омогућити узгајање здравствено безбједне и нутритивно вриједне хране. Она подстиче на стварање окружења у којем ћемо радити на активностима подизања квалитета хране коју једемо и унапређивати своје физичке активности.

Као глобална заједница, свако од нас има улогу да осигурамо да нико не буде изостављен кроз трансформацију пољопривредних система – од земаља и доносилаца одлука до приватног сектора, НВО пољопривредника и појединаца, укључујући младе! Сви ми треба да предузмемо одговорност за доношење правилних изобра у области хране и исхране који утичу на унапређење нашег здравља и наше пољопривредно-прехрамбене системе, да усвајамо нове навике, поштујемо оне који су усвојили промјене и придружимо се глобалним напорима и будемо солидарни свугдје гдје је то могуће. У наставку прочитајте низ радњи које можете предузети.

У свом позиву Свјетска пољопривредна организација и Свјетска здравствена органиазција  нас упозоравају на важне чињенице које не смијемо пренебрегнути:

• Више од 3,1 милијарде људи (скоро 40 процената свјетског становништва) нема приступ здравствено безбједној храни;
• Док је чак 828 милиона људи било гладно, свака осма одрасла особа је гојазна, што је проблем у порасту у свим регионима, укључујући земље са ниским и средњим приходима.
• Око 193 милиона људи било је акутно изложено неадекватном приступу храни, због чега је била потребна хуманитарна помоћ за њихов опстанак, 2021. године, док се више од пола милиона људи суочило са условима катастрофе, што је довело до тога да су гладовање и смрт повећани за 400 процената у односу на 2020. години.
• Сваког дана, више од 30.000 људи је приморано да напусти своје домове због сукоба и прогона. Конфликт је био главни покретач високе акутне несигурности хране за 139 милиона људи у 24 земље и територије 2021. године – значајан пораст у поређењу са 99 милиона људи у 23 земље у 2020. години.
• Више од 80 процената расељених људи  живи на подручјима која немају адекватан приступ здравствено безбједној храни или се боре са неухрањеношћу свог становништва – многе од њих су земље које се суочавају са климатским и другим ризицима од катастрофа.
• У просјеку, двије трећине оних који се суочавају са акутном несташицом хране су сеоски произвођачи хране и при томе су жене више погођене од мушкараца.
• 160 милиона дjеце широм свијета је ангажовано као радна снага, при чему сектор пољопривреде предњачи, гдје је уочено да је више од 70 процената дјеце ангажовано за рад у овом сектору.
•  Аутохтони народи чувају скоро 80 ​​процената преосталог свjетског биодиверзитета, али глобално гледано, код њих је истовремено уочена и већа стопа сиромаштва,  губитак земљишта, неухрањеност и интерно расељавање.
• Климатске промjене несразмjерно утичу на сиромашне у руралним подручјима, њихове пољопривредне приносе и продуктивност, доприносећи повећању штеточина и болести и мијењању састава хранљивих материја у водећим усјевима.

Свјетска пољопривредна организација указује да је одрживи свијет, свијет у коме треба да рачунамо на подршку свих и укључимо све. Владе, приватни сектор, академска заједница и цивилно друштво морају да раде заједно и буду солидарни како би дали приоритет сигурности хране, миру и једнакости за све. Свако од нас, укључујући и младе, може да ради на бољој будућности, показујући већу емпатију и љубазност у својим поступцима. Да би се ово постигло, четири акцелератора који се односе на све области – технологија, иновација, подаци и комплементарни елементи (управљање, људски капитал и институције) – су од кључног значаја за убрзање утицаја и минимизирање компромиса. Сви заједно треба да будемо укључени у промјене.

 Порука да не заборавимо никога треба да буде интегрисана у стратегије, планове и буџете Циљева одрживог развоја. Владе треба да интегришу обећање да неће заборавити никога у стратегијама, плановима и буџетима Циљева одрживог развој. Они морају осигурати да нико не буде изостављен генерисањем података и система за праћење, пројектовањем, усредсређивањем на људе политике и законe заснованe на правима и доказима. Морају осигурати  добро управљање и институције које су инклузивне, транспарентне, одговорнe, као и  одговорне друштвене праксе које имају за циљ постизање једнаког приступа ресурсима и услугама и већу припремљеност и отпорност на катастрофе.

Не заборавити никога значи поново удвостручити фокус на најрањивије и најнесигурније сегменте становништва. На то да рјешење постоји и да је ту око нас, али да очито не гледамо широм отворених очију.

Морамо показати више саосјећања према другима, говорити и подизати свијест о неправди и учествовати у иницијативама које пружају подршку онима који пате од сиромаштва и глади, сукоба, климатских промјена и неједнакости.

Придружите се свим напорима глобалне солидарности гдје год је то могуће и дјелујте позитивно, развијте правилан приступ према храни и животној средини, смањите потрошње, када год је то могуће бирајте локалну, сезонску храну,  храну која добро успијева на Вашем подручју и будите свјеснији свог угљеничног/карбонског отиска приликом избора  хране.

У Републици Српској од 2003. године се проводе организоване планиране активности усмјерене на унапређење исхране и физичке активности и превенцију ризичног понашања, као и стварање окружења које подржава здраве животне стилове.

У децембру мјесецу 2018. године усвојен је од стране Владе Републике Српске Акциони план за превенцију и контролу незаразних болести у Републици Српској за период од 2019. до 2026. године који је дефинисао 31. активност које заједнички имплементирају приватни и јавни сектор, владин и невладин сектор удружени са заједничким циљем у заједничким активностима усмјереним на унапређење здравља и стварање окружења које подржава здравље. Активности предвиђене Акционим планом подржавају мото Свјетске здравствене организације „Наше активности су наша будућност.“

Министарство здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске у сарадњи са другим министарствима у Влади, ЈЗУ Институтом за јавно здравство Републике Српске, предшколским и школским установама у Републици Српској обиљежава ове године Свјеткси дан хране.

Активности које тренутно  ЈЗУ Институт за јавно здравство Републике Српске проводи усмјерене су на унапређење исхране дјеце предшколске и школске доби, стандардизацију исхране у циљу обезбјеђења нутритивно вриједних оброка прилагођених предшколској и школској доби, смањењу укупне количине отпада, насталог усљед неискоришћене хране, подстицању производње нутритивно вриједнијих производа кроз рад са прехрамбеном индустријом у циљу реформулације производа кроз активности Трећег програма из области здравства и два пројекта: Интегралне житарице, WholeGrain, и пројекат Заједничка акција на имплементацији потврђених најбољих пракси у исхрани,  Joint Action on Implementation of Validated Best Practices in Nutrition, Best ReMaP.

Уколико желите да се више упознате са активностима пројеката које ЈЗУ институ за јавно здравство имплементира позивамо Вас да посјетите страницу ЈЗУ Институа за јавно здравство Републике Српске.

https://www.phi.rs.ba/index.php?view=kategorija&id=50

Уколико желите да се више упознате са активностима које предшколске установе проводе од 2014. године и које ће предшколске установе провести у оквиру обиљежавања Свјетског дана хране 2022. године и са кампањом „Здрав сендвич“ позивамо Вас да посјетите facebook i instagram странице предшколских установа „Бубамара“, Пале, „Чика Јова Змај“ из Фоче, „Наша радост“ из Прњавора, „Лепа Радић“ Градишка, „Чика Јова Змај“ Бијељина, ЈУ Центра за предшколско васпитање и образовање Бања Лука, „Радост“ Братунац, „Полетарац“ Милићи,  „Наша радост“ из Зворника, „Полетарац“ из Сребренице, „Први кораци“ Власеница, „Св.Евгенија – Царица Милица“ Невесиње, „Наша радост“ Требиње, , ЈПУ "Мајке Југовић" Добој, ЈПУ „Трол“ Дервента,  Основна школа „Змај Јова Јовановић“ Бања Лука, Основна школа „Јован Јовановић Змај“ Требиње, ЈУ Основна школа „Св. Василије Острошки“ Требиње.

Више о Свјетском дану хране 2022. прочитајте на службеној страници

https://www.fao.org/world-food-day/en

Надахните младе да буду креатори промјена и заговорници свијета у коме сви имају приступ довољним количинама нутритивно вриједне хране! Охрабрите младе да учествују  тако што ће се придружити такмичењу за плакате или чак одржати локално такмичење за плакате, подстичући све учеснике да учествују у глобалном такмичење до 5. новембра 2022. Ове године Peter Rabbit придружио се  #FoodHeroes Организацији Уједињених нација за храну и пољопривреду (ФАО) и позива младе да постану хероји хране попут њега.

Припремила: Доц. др сц. мед. Драгана Стојисављевић, доктор медицине, специјалиста хигијене, субспецијалиста из области дијетотерапије, национални координатор за храну и исхрану