Свјетски дан менталног здравља, 10. октобар
„Ментално здравље и благостање као глобални приоритет“ („Make Mental Health & Well-Being for All a Global Priority“) је тема обиљежавања овогодишњег Свјетског дана менталног здравља. Многи аспекти менталног здравља се свакодневно налазе пред изазовом. Прије избијања COVID-19 пандемије током 2019. године, Свјетска здравствена организација (СЗО) је процјењивала да једна од осам особа у свијету живи са менталним поремећајем. Пандемија је значајно промијенила свакодневно функционисање људи широм свијета излажући их краткорочном или дугорочном стресу, што је у коначници исходовало кризом менталног здравља код великог броја људи. Истовремено, здравствене услуге у области менталног здравља су биле реорганизоване што је отежало приступ одговарајућем третману за особе у стању потребе.
Растуће социјалне и економске неједнакости, дуготрајни конфликти те јавно здравствене кризе утичу на цјелокупну популацију, отежавајући реализацију активности усмјерених ка унапређењу менталног благостања. СЗО истиче да је потребно унаприједити здравствену заштиту на начин који ће омогућити задовољење различитих потреба људи у области менталног здравља кроз доступну и приступачну мрежу здравствених услуга на нивоу локалних заједница. У Републици Српској на примарном нивоу здравствене заштите услуге у области менталног здравља се пружају путем центара за заштиту менталног здравља (ЦМЗ), чија форма рада је ментално здравље у заједници. Тренутно је у функцији 27 ЦМЗ-ова, који су главни носиоци ванболничке његе и свеобухватних и далекосежних промјена у менталном здрављу у заједници локалне самоуправе.
Стигма и дискриминација чине главну препреку социјалне инклузије особа обољелих од менталних поремећаја и отежавају приступ одговарајућој здравственој заштити, те је потребно развити и континуирано спроводити активности усмјерене на процес дестигматизације, али и развијати свијести о значају и позитивним ефектима превентивних програма у области менталног здравља. Бројне евиденције указују да је превенција менталних обољења могућа и ефикасна, примјеном универзалних или селективних превентивних мјера. Превенција се усмјерава на идентификовање и мијењање фактора који детерминишу болест и здравље људи, при чему је посебно значајан приступ усмјерен на специфична интервенисања током цјелокупног животног циклуса, како је и дефинисано у Стратегији развоја менталног здравља у Републици Српској за период од 2020-2030. године.
СЗО истиче да се мјерама усмјереним на свеобухватну превенцију, дестигматизацију и социјалну инклузију може створити контекст у којем ће ментално здравље бити вриједновано, промовисано и заштићено, у којем ће сви имати једнаку могућност да развију осјећај менталног благостања, остваре своја људска права, и гдје сви могу добити потребну помоћ и подршку.
С обзиром на актуелне свјетске изазове и константну изложеност људи краткорочним или дугорочним стресним околностима, овогодишња тема обиљежавања Свјетског дана менталног здравља- „Ментално здравље и благостање као глобални приоритет“ нам даје прилику да промислимо о нашем мјесту и улози у креирању и спровођењу мјера усмјерених ка развоју и унапређењу менталног здравља и благостања за све људе.
Припремила: др сц. Јелена Нишкановић, психолог
Број отварања: 3092
Датум објаве: 07.10.2022.