Свјетски дан борбе против пушења, 31. мај
Сваке године, 31. маја, Свјетска здравствена организација са државама чланицама обиљежава Свјетски дан без дувана истичући здравље и ризике повезане с употребом дувана, те заговара дјелотворне политике смањења потрошње дувана и дуванских производа.
Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске подржава ову иницијативу и опредјељено је да у сарадњи са Институтом за јавно здравство Републике Српске и другим партнерским организацијама настави да предузима мјере контроле дувана које су усмјерене на подизање свијести о штетности пушења, формирању непушачких ставова и одговорности према властитом здрављу.
Овогодишња тема Свјетског дана без дувана је “Дуван – пријетња развоју”
Дуванска индустрија представља озбиљну пријетњу за одрживи развој свих земаља, укључујући здравље и економску добробит грађана.
Поводом обиљежавања овог значајног датума Свјетска здравствена организација упутила је позив свим земљама да ставе приоритет на контролу дувана и повећања напора у надзору епидемије употребе дувана и да заштите грађане од штетних посљедица употребе дувана и дуванских производа.
Све земље имају користи од успјешног надзора над потрошњом и прометом дувана, а посебан је значај у достизању одрживих циљева развоја који се односе на заштиту од обољевања и умирања од масовних незаразних болести као што су кардиоваскуларне болести, малигнитети, хронична опструктивна болест плућа.
Узгој дувана захтијева велике количине пестицида и гнојива, што може бити отровно и онечишћује воду. Сваке године, узгој дувана користи 4,3 милиона хектара земље, што као резултат има глобалну дефорестацију која износи између 2% и 4%. Производња дувана, такође, производи више од 2 милиона тона чврстог отпада.
Поред спашавања живота и смањења здравствених неједнакости, свеобухватна контрола дувана има позитиван утицај на очување животне средине и социјалне аспекте друштва. Контрола дувана може придонијети смањењу сиромаштва и глади, утицати на одрживи раст у области пољопривреде и привреде уопште. Контрола дувана може прекинути циклус сиромаштва, придонијети окончању глади, унапређењу одрживе пољопривреде и привредног раста те борби против климатских промјена. Повећање пореза на дуванске производе, такође, може се користити за финансирање универзалне здравствене покривености и других развојних програма владе.
Терет контроле дувана не може и не смије бити само на влади једне државе. Појединци могу значајно допринијети стварању окружења без дуванског дима тако што ће се обавезати да неће користити дуван и дуванске производе или потражити помоћ у одвикавању од кориштења истих. На тај начин не само да ће заштити сопствено здравље већ и здравље других особа које су изложене дуванском диму, посебно здравље дјеце и младих. Новац који се користи за употребу дувана може бити употријебљен у друге намјене, укључујући куповину здраве хране, образовање и сл.
Око 6 милиона људи годишње умре од пушења дувана, а предвиђа се да би тај број могао бити и већи од 8 милиона годишње до 2030. године без интензивирања акције. Употреба дувана представља пријетњу свакој особи, без обзира на пол, доб, расу, културну или образовну позадину. Доноси патњу, болест и смрт, осиромашујући породице и националне економије.
Више од 5 милиона смртних случајева резултат је директног кориштења дувана и дуванских производа хана, а више од 600 000 је резултат изложености дуванском диму. Употреба дувана је водећи узрок смрти, болести и сиромаштва. Више од милијарде пушача широм свијета живи у земљама са ниским и средњим дохотком, гдје је уједно и највећи терет болести и смрти повезаних са употребом дувана.
Употреба дувана много кошта националне економије повећањем трошкова здравствене заштите и смањеном продуктивношћу. То погоршава здравствене неједнакости и погоршава сиромаштво, јер сиромашни људи мање троше на основе као што су храна, образовање и здравствена заштита. Око 80% пријевремених смрти од дувана јавља се у земљама с ниским или средњим дохотком, које су суочене с повећаним изазовима у остваривању њихових развојних циљева.
Масовне незаразне болести представљају водећи узрок болести, инвалидитета и смрти у европској регији Свјетске здравствене организације (више од 80% смртних случајева, а 77% терета болести повезано је с пушењем). Пушење је повезано с болестима система крвних судова, система за дисање, настанком и развојем разних облика канцерогених болести, а посебно рака бронхија и плућа. Пушење такођер има штетне посљедице на репродуктивно здравље, јер жене које пуше имају потешкоће у зачећу, док је употреба дувана у току трудноће штетна за здравље нерођеног дјетета.
Постојећи научни докази чврсто и досљедно указују на то да употреба дувана и дуванских производа има озбиљне посљедице на здравље других и да једини начин заштите људи од изложености дуванском диму је провођење свеобухватног законског рјешења. Дуванска индустрија покушава спријечити провођење политика заштите изложености дуванском диму, премјестити фокус на друга питања и довести грађане у заблуду.
Оквирна конвенција за контролу дувана Свјетске здравствене организације (WХО ФЦТЦ) усмјерава глобалну борбу против епидемије дувана.
И поред мјера које су до сада предузете у области контроле дувана у Републици Српској пушење је још увијек широко распрострањено. Према подацима истраживања које је ЈЗУ Институт за јавно здравство провео 2015. године учесталост пушења у популацији становништва од 15 до 65 година је 24,6% при чему мушкарци (26,7%) чешће пуше од жена (22,6%). Према резултатима Глобалног истраживања пушења код младих које је спроведено 2013. године 7,9% младих (8,6% дјечака и 7,1% дјевојчица) су свакодневни пушачи док је 33,7% дјечака и 28,0% дјевојчица пробало пушити дуван или неки други дувански производ.
Припремила: др Стела Стојисављевић, спец. социјалне медицине
Број отварања: 6399
Датум објаве: 23.05.2017.