Дан здравих градова, 20.мај
Према процјенама Свјетске здравствене организација (СЗО) око милијарде људи живи у градовима и пројекције глобалне урбанизације 2050. године два од три становника ће живјети у урбаним центрима. Промјене које су почеле 2000. године концентришу послове, инвестиције и капитал у 60 највећих градова свијета. Градови су центри политичких и културних дешавања.
Велику бригу представљају становници који на периферији станују у сиромаштву и нехигијенским условима без одговарајуће санитације. Други глобални проблем су становници у центрима градова који упражњавају урбани стил живота са седентарним понашањем и конзумирају јефтину, нездраву храну која обилује са шећером и масноћама, а смањеним садржајем есенцијалних нутријената. СЗО упозорава да годишње око 3,2 милиона глобалне смртности се везује за смањену физичку активност, а подаци за педесет средње и мање развијених земаља региструју три пута више гојазних жена у урбаним срединама у односу на сеоска подручја. Удио ова два чиниоца је значајан у настанку незаразних болести, као што су болести срца, инфаркт, неки карциноми и дијабетес. Око 36 милиона људи у свијету сваке године обољева од неке из групе незаразних болести, а 9 милиона умре прије него наврше шеснаесту годину живота. Управо због наведеног СЗО упозорава да глобални демографски тренд урбанизације и глобализације се сматрају кључним у порасту неких из поменуте групе обољења.
Климатске промјене и њихов утицај на здравље су придружена опасност заједничка за све земље. Градови постају мјеста у којима се повећава могућност аерозагађења, озбиљнијих непогода и заразних болести, а од тих утицаја ни развијеније земље неће бити поштеђене. Повећан број моторних возила са развојем транспорта роба и путника значајно утиче на пораст нивоа честица ПМ10 који доводе до учесталијих респираторних и циркулаторних обољења. На другом мјесту су насиље над специфичним групама, као што су жене, и повреде које се добрим дијелом везују за незаштићеност бициклиста, мотоцклиста и пјешака на путевима. Једна трећина земаља чланица од 2012. године је узевши у обзир здравље становништва радила на побољшању инфраструктуре и доношењу законске регулативе у области сигурности на путевима.
Снажној урбанизацији доприносе и израженије миграције које узрокују неједнакост у доступности здравственим службама и детерминантама здравља као што су образовање, запошљавање и становање који даље доприносе неједнакостима у здрављу. Овај сценарио постаје видљивим у лошијим социоекономским условима код дјечије популације гдје лоша ухрањеност иде са већом стопом умирања прије навршене пете година живота. Зато се очекује да неједнакост у здрављу и детерминанте здравља буду предмет бављења градских ауторитета који се требају снажније ангажовати заједно са цивилним друштвом на њиховом смањењу.
Ову слику градова допуњавају болести модерног вијека, почевши од забиљеженог раста стопе трудница које су пушачи па до појаве ХИВ/АИДС-а. Више од једне декаде заговара се изградња бициклистичних стаза, пораст физичке активности, израда законске регулативе за чист ваздух без дуванског дима и развој нових транспортних система који укључују здравље. У свијету су ове интервенције кренуле од 2004. године од стране локалних ауторитета већих градова, а велику улогу има лидерство и међусекторска сарадња. Напредак је спор али добре вијести су да корективне акције се требају понављати јер оне су ствар тренутка, док према процјенама до 2050. године концентрисање становништва у свијету ће вртоглаво расти.
У Шангају се од 21. до 24. новембра 2016. године организовала IX Глобална конференција СЗО у вези са промоцијом здравља и одрживим развојем. "Здравље за све и сви за здравље" био је мото Конференције за промоцију здравља и циљеве одрживог развоја. Уважавајући политику здравље у свим секторима када се ради о потписаним смјерницама у Здравим градовима приоритети се везују за искорјењивање глади, чисту воду и санитацију, одрживи градови и заједнице, грађевинско пројектовање, сигурност на путевима, одговорна потрошња и производња, улогу градова у рјешавању климатских промјена, мир, праведност, снажније институције и здраво старење у градовима.
Нове могућности у контекста промјена преточене су у програм дјеловања и циљеве за одрживи развој до 2030. За здраве градове трансформативне стратегије су приоритетне политике које имају заједничку корист с осталим политикама градова, те се требају искористити друштвене иновације и интерактивне технологије које доносе праведност и социјалну укљученост, али и оријентијентацију здравствене и социјалне услуге у правцу праведније доступности. Кроз препознавање здравствене писмености као критичне одреднице здравља захтјева се развијање националне и локалне стратегије, како би грађани повећали контролу над властитим здрављем и осигурали да потрошачка окружења у коме се живи подстичу здравије изборе.
СЗО подстиче и подржава процес приближавања ка Шангајској декларацији који значе постављење јаснијег плана за промоцију здравља и размјену знања, као и мобилизацију ресурса и осигурање финансирања национални/локалних програма и одговорности у изградњи капацитета. Повезиваност процеса у државама чланицама и партнерство у мрежи, развој инструмената и планова за имплементацију и имплементацију програма за одрживи развој градова до 2030. године.
Литература:
-
World urbanization prospects, the 2014 revision. New York: United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division; 2014.
-
United Nations System Task Team on the Post-2015 UN Development Agenda. Sustainable urbanization. Thematic think piece. Nairobi, UN Habitat; 2012.
-
Noncommunicable diseases fact sheet. Geneva: World Health Organization; 2013 (http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs355/en/, pristupljeno 19 maja 2017).
-
Cities for health.2015.World Health Organization Centre for Health Development Kobe, Japan (http://www.who.int/kobe_centre wkc@who.int; ,pristupljeno 19 maja 2017).
Припремила: др сц.мед. Душанка Данојевић, спец. хигијене и здравствене екологије
Број отварања: 6831
Датум објаве: 23.05.2017.