Међународни дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге, 26. јуни


„Усмјеравање пажње на изазове повезане са дрогама током здравствених и хуманитарних криза“ је тема овогодишњег обиљежавања Међународног дана борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге. Као и током протекле године, посебно се истиче значај и потреба  ширења чињеница везаних за злоупотребу дрога, почевши од здравствених ризика и смјерница за рјешавање глобалног проблема повезаних са злоупотребом дрога,  до превентивних програма и третмана заснованих на доказима. COVID-19 пандемија је указала на значај превентивних мјера усмјерених на очување и унапређење здравља, као и изразиту потребу за заједништвом и солидарношћу.  Посебно се истиче значај научних постигнућа и ослањања на чињенице које је потребно дијелити и промовисати са циљем очувања и унапређења здравља.


У годишњем извјештају о дрогама за 2021. годину, Канцеларија Уједињених нација за дроге и криминал (UNODC)  процијењује да је током 2018. године 269 милиона људи или 5,4% свјетске популације од 15 до 64 године старости конзумирало дрогу бар једном током протеклих годину дана. Узимајући у обзир раст популације, UNODC процјењује да ће до 2030. године доћи до пораста употребе дроге у општој популацији за 11%, што ће се посебно одразити на земље са интензивним растом броја становника.

Утицај  околности насталих  услијед COVID-19 пандемије на тренд злоупотребе дрога

Криза изазвана COVID-19  пандемијом је оставила посљедице на глобалну економију, јавно здравље, те утицала на свакодневни начин живота људи. Почетком 2020. године у бројним земљама су уведене мјере које су требале спријечити ширење вируса, а што се одразило на свакодневицу, почевши од могућности кретања до тога како и гдје ће се провести слободно вријеме, али и организовати радне активности. Узимајући у обзир поменуте околности, у Годишњем извјештају о дрогама за 2021. годину UNODC  наводи да је дошло до промјена у тренду конзумирања психоактивних супстанци. Дроге као што су МДМА (3,4-метилендиокси-метамфетамин), ЛСД (лизергид) и кокаин су се мање користиле с обзиром да су социјална дешавања и окупљања у клубовима била  значајно редукована. С друге стране, повећана изложеност стресу, досади и социјалној изолацији, више слободног времена, те промјене у погледу доступних финансијских ресурса су утицале на повећано конзумирање канабиса и немедицинску употребе анксиолитика. Промјене у свакодневном начину функционисања су се одразиле на тренд употребе дрога, указујући на то да је социјална интеракција један од битних предуслова за стварање прилике и контекста који погодује чешћој употреби дрога. С друге стране, више слободног времена, доступни приходи заједно са осјећајем досаде и аксиозности су погодовали контексту веће употребе појединих опојних средстава.

Према извјештају Европског центра за мониторинг дрога и зависности о дрогама (EMCDDA) смола канабиса која се продаје у Европи је јача у односу на протекли период, при чему се удио ТХЦ-а (тетрахидроканабинол) у просјеку креће између 20% и 28%, што је готово двоструко више од нивоа присутног у биљном канабису. Повећана употреба канабиса током пандемије је утврђена у већини земаља, при чему млађе особе не преципирају канабис као дрогу са изразито штетним ефектом, без јасне свијести о  негативним посљедицама које иста може оставити на здравље особа склоних њеном конзумирању. Истовремено, EMCDDA истиче да је више од 400 нових психоактивних супстанци откривено на европском тржишту дрога током 2019. године, са све израженијим трендом јављања нових синтетичких канабиноида и синтетичких опиоида који, с обзиром на непредвидиве посљедице по здравље, представљају све већи јавно здравствени изазов.

Јасна комуникација  и дисеминација доступних чињеница о дрогама, посљедицама које остављају на здравље конзумената, те промоција научно  заснованих програма превенције су неопходни кораци  које је потребно реализовати  уколико се жели смањити потражња и доступност психоактивних супстанци, уз истовремено смањење дискриминације, стигматизације и пружање адекватног третмана особама у стању потребе.

 

Припремила: др сц. Јелена Нишкановић, Служба за социјалну медицину




Број отварања: 2476
Датум објаве: 22.06.2022.