Хепатитис A – „болест прљавих руку“


Хепатитис А, познат и као "болест прљавих руку", појављује се спорадично или у епидемијама, а до инфекције долази конзумирањем хране или воде контаминиране вирусом хепатитиса А (тзв. фекално-орални пут заразе). Зато ризик заразе вирусом хепатитиса А највише зависи од хигијенских и санитарних услова живота.


Најчешћи је код дјеце и младих особа. Људи се с њим најчешће сусрећу приликом путовања у стране земље. Конзумација шкољки из воде загађене канализацијом чест је начин заразе, али и конзумирањем замрзнутог воћа и поврћа. У земљама у развоју са врло лошим санитарним условима, епидемије ове болести нису уобичајене. Већина дјеце у тим земљама преболи хепатитис А прије десете године живота, па су старија дјеца и одрасли имуни. Инкубација може да траје између 10 и 50 дана, а просјечно 28 дана. Особа је највише заразна недјељу дана прије појаве симптома и током прве недјеље трајања симптома.

Симптоми могу варирати од благих до озбиљних и могу укључивати високу температуру, губитак апетита, пролив, мучнину, тупе болове у стомаку, тамну боју мокраће, свијетлу столицу и жутицу. Код дјеце може бити изражен прољев, а у неким случајевима изражени су кашаљ, кијавица и бол у грлу. Често је изражен и свраб коже. Симптоме немају сви заражени, а чешће се јављају код одраслих него код дјеце. Већина обољелих од хепатитиса А клинички и биохемијски оздрави у року од 4 до 8 недеља, с тим да се већина пацијената опорави за шест мјесеци без икаквих посљедица.

Прва антитијела против вируса хепатитиса А која се стварају су IgM антитијела, шзо служи као дијагностички параметар акутне инфекције. Она се појављују рано током болести и обично се могу открити одмах након што се појаве симптоми. IgM антитијела нестају током опоравка, али се задржавају, упућујући на претходну инфекцију. Не постоји посебно лијечење хепатитиса А. Мировање током једне до четири недјеље послије постављене дијагнозе и јетрена дијетална исхрана су стандард у терапијском приступу.

Постоји вакцина за хепатитис А које се препоручује ако путујете у земље у којима је ризик од инфекције хепатитисом А повећан. Ризик од излагања вирусу може се смањити примјеном правилних хигијенских навика, осигуравањем здравствено исправних услова и избјегавањем конзумирања сировог воћа и поврћа, као и воде и леда из потенцијално несигурних извора.

У Републици Српској од почетка године није забиљежен ниједан случај оболијевања од хепатитиса А

 

Текст припремила: доц. др сц. мед. Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију




Број отварања: 3064
Датум објаве: 04.05.2022.