Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, 28. април


Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization) је специјализована агенција Уједињених нација која промовише социјалну правду и међународно призната људска и радничка права. ILO сваке године  28. априла обиљежава Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду (World Day for Safety and Health at Work). Свјетски дан безбjедности и здравља на раду 2022. бавиће се темом учешћа и социјалног дијалога у стварању позитивне културе безбjедности и здравља.

Обиљежавањем овог дана настоји се утицати на подизање нивоа свијести о потреби безбједности и заштите на раду. Сваки радник има право на безбједно радно мјесто и здраво окружење у организацији у којој ради. 28. априла се са пијететом односимo према свима који су изгубили живот или су тешко поврјеђени на радном мјесту и истовремено указујемо на све мјере које је неопходно примјењивати како би запослени били здрави и сигурни.


Свјетска здравствена организација дефинише здравље као „стање потпуно физичког, менталног и социјалног благостања а не само одсуство болести и слабости“. Најчешћа обољења у вези са радним мјестом су канцерогена обољења услед излагања отровним супстанцама, болести скелета и мишића, респираторна обољења, губитак косе, болести крвотока и заразне болести услед излагања патогенима. Глобално, само азбест узрокује 100.000 смрти годишње. У пољопривредном сектору, који запошљава половину свјетске радне снаге и најдоминантнији је у већини неразвијених земаља, употреба пестицида доводи до 70.000 смрти услед тровања сваке године, као и најмање 7 милиона случајева тровања са акутним  или дугорочним последицама. Истраживања показују да се у грађевинској индустрији догоди 60 000 фаталних несрећа на радном мјесту сваке године широм свјета ( 17% укупног броја несрећа на раду са смртним исходом). Често се ментално здравље изгуби из видокруга безбједности и здравља на раду. Подаци Свјетске здравствене организације истичу депресију као једну од водећих узрока болести и инвалидитета у свијету а само обољење носи са собом мањак продуктивности и неспособности за рад. Добро ментално здравље утиче на посао али не смијемо заборавити како посао утиче на ментално здравље. Породица, школа и радно мјесто су три примарне друштвене заједнице и самим тим најважније социјалне одреднице здравља. Здраво радно окружење је предуслов социјалног, менталног и физичког здравља а здрав човјек је предуслов друштевног опстанка.

Несреће на раду и болести у вези са радом имају велики утицај на појединце и њихове породице, не само у економском смислу већ и у смислу њиховог физичког и емоционалног благостања у кратком и дугорочном периоду. Штавише, оне могу имати велике последице на предузећа, утичући на продуктивност, доводећи до потенцијалних поремећаја производних процеса, ометајући конкурентност и репутацију предузећа дуж ланаца снабдјевања и ширећи утицај на привреду и друштво. Процјењује се да губици због смањења продуктивности у вези са здрављем чине око 4 – 5%  BDP-a. Према процјенама Свјетске здравствене организације сваке године се догоди око 268 милиона несрећа на радном мјесту које немају смртни исход а повређени запосленици буду одсутни са посла најмање три дана, као и 160 милиона нових случајева професионалних обољења. Процењује се да у свијету 1 000 људи умире сваког дана од несрећа на раду и још 6 500 од болести повезаних са радом.

Иако је значај побољшања безбједности и здравља на раду све више препознат, пружање тачне слике о његовом глобалном обиму и даље остаје изазов. Од кључне је важности да земље успоставе ефикасне системе прикупљања података о безбједности на раду, како би се побољшало прикупљање и коришћење поузданих података  за извјештавање и анализу. Поред тога, чак и у земљама са најдужим и најуређенијим системима прикупљања података, недовољно пријављивање, посебно несрећа на раду без смртног исхода и посебно болести повезаних са радом је уобичајено ( Rushton, L. 2017).

Откако се почетком 2020. године појавила као глобална криза, пандемија COVID-19 свуда је изазвала значајне последице. Пандемија је дотакла готово све аспекте свијета рада, од ризика преношења вируса на радним местима, па све до ризика по безбједност и здравље на раду који су се појавили као резултат мjера за ублажавање ширења вируса. Прелазак на нове облике радног аранжмана, попут широко распрострањеног ослањања на рад на даљину, представио је многе могућности за раднике  али такође представљао потенцијалне ризике за безбједност и здравље на раду, укључујући психосоцијалне ризике и посебно

Свијет рада пролази кроз дубоке технолошке, демографске и климатске промјене и полако се помјера ка зеленој економији. Ове промјене ће донјети нове изазове и могућности за безбједност и здравље радника у свијету. Свједоци смо да свијет рада пролази кроз „четврту индустријску револуцију“. Ако су три претходне револуције произашле из појаве парне енергије, електричне енергије и персоналних рачунара онда је четврти вођен дигитализацијом информација (Schwab, 2016).

Један од кључних утицаја на безбједност и здравље на раду је да је технолошки развој у извјесној инстанци, успио да преузме прљаве, опасне и понижавајуће послове које су радници раније обављали. Међутим, у неким случајевима употреба технологије је такође довела до замјене радника, на пример, финансијских аналитичара или персоналних асистената ( Biewald, 2015). Ово има импликације на сигурност посла радника , гдје незапосленост или недовољна запосленост могу утицати на психосоцијално здравље радника. Иако је посао кључан за начин на који одржавамо своје животе, извлачи људе из сиромаштва и даје многима осјећај идентитета и сврхе, он такође може бити опасан и нездрав ако се ризицима по здравље и безбједност не управља на одговарајући начин. Важно је радити ка будућности у којој се чини све да се осигура безбедност и здравље радника у свијету. Иако пут који је пред нама представља многе нове изазове за безбједност и здравље на раду, важно је да владе, послодавци,радници  и друге заинтересоване стране  искористе прилике за стварање безбједне и здраве будућности рада за све.

 

Припремила: Бојана Вујић, дипломирани психолог у Служби за социјалну медицину

 

 




Број отварања: 3717
Датум објаве: 26.04.2022.