Свјетски дан борбе против туберкулозе, 24. март


Свјетски дан туберкулозе обиљежава се сваког 24. марта са циљем подизања свијести јавности о здравственим, друштвеним и економским посљедицама туберкулозе и подсјећања на потребу јачања напора за окончање глобалне епидемије туберкулозе у свијету. Датум представља подсјећање на исти дан 1882. године када је Роберт Кох објавио да је открио бактерију која узрокује туберкулозу што је омогућило дијагностиковање и адекватно лијечење ове болести.


Тема овогодишњег Свјетског дана против туберкулозе је "Улагати у крај туберкулозе. Спасити животе". Наведени мото указује на потребу за улагањем ресурса у циљу јачања борбе против туберкулозе и постизања глобалних циљева у вези са окончањем ове болести. Више улагања може спасити милионе живота, убрзавајући крај епидемије туберкулозе. Ово је посебно значајно у тренутном контексту пандемије COVID-19 која је угрозила напредак у борби против ове болести.

Према подацима Свјетске здравстене организације укупно 1,5 милиона људи је умрло од туберкулозе у 2020. години. Широм свијета, туберкулоза је 13. водећи узрок смрти и други водећи инфективни убица након COVID-19. Туберкулоза је водећи узрок смрти особа са HIV-ом и у великој мјери доприноси развоју резистенције на антимикробне лијекове. Процјењује се да је 2020. године око 10 милиона људи обољело од туберкулозе широм свијета. Упркос томе што је туберкулоза изљечива и може се спријечити, ова болест је присутна у свим земљама и старосним групама. У Републици Српској током 2020. године Институту за јавно здравство Републике Српске је пријављено укупно 78 новообољелих случајева.

Туберкулоза је заразна бактеријска болест узрокована бацилом туберкулозе (Micobacterium tuberculosis) који најчешће захвата плућа. Преноси се путем капљица из грла и плућа особа које имају активно обољење респираторних органа узроковано овим бацилом. Само мали проценат заражених се разболи од туберкулозе, а ризик за разболијевање је много већи код особа старије животне доби и особа са ослабљеним имуним системом.

Симптоми активне туберкулозе плућа су: кашаљ (рјеђе са испљувком или крвљу), бол у грудима, слабост, губитак тјелесне тежине, повишена температура и ноћно знојење. Од туберкулозе најчешће оболијевају особе у директном контакту са обољелим, особе које живе у колективним смјештајима са лошим хигијенским условима живота, социјално угрожене категорије становништва, дјеца и старије особе, те особе са ослабљеним имуним системом. Одређени фактори као што су зависност од алкохола и/или дрога, пушење, шећерна болест, малигне болести, хронична бубрежна болест, дуготрајна имуносупресивна терапија, трансплантација органа или постојање инфекције HIV-ом повећавају ризик оболијевања од туберкулозе. За лијечење туберкулозе користе се комбинације антибиотика (туберкулостатика) у периоду од шест мјесеци. Сви обољели треба да имају на уму да је данас туберкулоза изљечива болест под условом да се лечи довољно дуго, уз одговарајућу комбинацију лијекова и редовно јављање на контролу. 

Мјере за смањење обољелих од туберкулозе су рано откривање и лијечење обољелих, активно тражење обољелих и обрада њихових контаката, примјена адекватне дијагностике и третмана у лијечењу, активности против сиромаштва и лоших животних услова те здравствено просвјећивање.

Ово је болест која може да погоди било коју особу и потребно је да сви узму учешће у борби за њено искорјењивање, укључујући обољеле од туберкулозе, заједницу у којој живе, цивилно друштво, здравствене раднике, владе, приватни сектор и међународне партнере.

Контрола туберкулозе у Републици Српској обавља се кроз активности Министарства здравља и социјалне заштите Републике Српске, Фонда здравственог осигурања Републике Српске и здравствених установа.

Припремила: др Јелена Ђаковић Девић, епидемиолог




Број отварања: 2776
Датум објаве: 23.03.2022.