Птичија грипа


У Републици Српској је 03.11.2021. године у Ветеринарском институту Републике Српске „Др Васо Бутозан“ Бањалука, потрвђен вирус авијарне инфлуенце  типа А код леша дивљег лабуда, на локацији у насељеном мјесту Градишка. Надлежна лабораторија је, у циљу утврђивања подтипа вируса, узорке прослиједила на додатна испитивања, односно серотипизацију у Србију на Ветеринарски специјалистички институт у Краљеву.


Зараженим подручјем сматра се подручје од најмање 3 км у полупречнику, а угроженим подручјем круг од најмање 10 км у полупречнику од жаришта, односно локације на којој је пронађена угинула птица.

Током 2021. године високо патогену инфлуенцу птица код перади, потврдиле су сљедеће земље Европе: Холандија, Пољска, Италија, Данска, Њемачка, Естонија, Чешка, Француска, Литванија, Румунија, Бугарска, Словачка, Шведска, Мађарска, Украјина, Финска, Белгија и Уједињено Краљевство.

Авијарна инфлуенца је висококонтагиозна акутна болест домаћих и дивљих птица, веома ријетко  сисара (свиње), а под одређеним условима може да оболи и човјек. Авијарну инфлуенцу узрокују вируси типа А. Разни подтипови вируса птичје грипе узрокују блажу или тежу болест код  птица и за све су те вирусе грипе природни домаћин птице селице, првенствено оне које бораве на води и уз воду. Инфекција код човјека повезана је углавном са подтиповима H5, H7 и H9.  Инфекција вирусом H5N1 код људи први пут је забиљежена 1997. године у Хонг Конгу, када је обољело 18 људи од којих је 6 умрло. Вирус H7N7 изазвао је у фебруару 2003. године у Холандији благо оболијевање 83 особе са једним смртним исходом. Вирус H9N2 је изазвао благи облик инфлуенце у Хонг Конгу, код двоје дјеце 1999. године и једног дјетета 2003. године. Сматра се да су сви вируси грипе који су кроз историју узроковали пандемије настали из птичјих вируса грипе који су мутацијама и рекомбинацијама стекли способност интерхуманог преноса.

Свакако да највећу пажњу привлачи вирус H5N1 који је показао високу патогеност, како код перади тако и код људи. Међутим, ови вируси немају потенцијал за интерхумано ширење (са човјека на човјека). Када се нископатогени птичји вирус инфлуенце (NPVPG или LPAIV-low pathogenic avian influenza virus) пренесе са свог домаћина, дивљих птица, на високо осјетљиву врсту перади (кокошке и ћурке), појављују се у почетку само благи симптоми. Међутим, у случајевима кад је међу перади дошло до више кругова инфекција, тај сој може доживјети серије мутација које се адаптирају на тог новог носиоца. Вируси инфлуенце А подтипа H5 и H7 не само да пролазе кроз адаптацију у домаћину, него имају и могућност да промијене мутације у смјеру високопатогене форме (HPAIV- high pathogenic avian influenza virus), изазивајући системску и брзу фаталну болест. HPAIV код перади се манифестује наглим почетком, тешком формом болести кратког трајања и смртношћу која достиже готово 100% код осјетљивих врста.

Болест најчешће настаје као посљедица директног контакта са обољелим птицама, али и индиректним путем јер инфициране птице излучују велику количину вируса путем секрета и екскрета и тако загађују земљиште, прашину, храну и воду. Вирус може да се пренесе и преко тијела или ногу животиња, као што су глодари. Контаминирана опрема на живинским фармама, возила, храна, кавези или одјећа, посебно обућа, могу да послуже за преношење вируса са фарме на фарму. Дакле, главни ризични фактор за пренос овог вируса на човјека је и даље директни или индиректни контакт са инфицираном живом или мртвом перади. Досад није утврђен интерхумани пренос.

Након инкубације од 2 до 8 дана, у зависности од вируленције узрочника, инфекција код људи може имати блажи ток у виду благих респираторних инфекција и тешки ток који се манифестује респираторним, хеморагијским, неуролошким и гастроинтестиналним поремећајима. Почетни симптоми грипе узроковане са A/H5N1/ могу укључивати повишену температуру (38Ц и више), главобољу, коњунктивитис, општу слабост, мијалгије, грлобољу, кашаљ, ринитис (иако симптоми са стране горњег респираторног тракта могу и изостати) и гастроинтестиналне поремећаје. Сви су ти симптоми неспецифични и могу бити повезани са циркулишућим сојевима вируса грипе. Прољев, повраћање, бол у стомаку и грудном кошу, крварење из носа и десни се такође наводе као рани симптоми код неких пацијената. Може доћи и до акутног енцефалитиса, тј. до вирусне упале мозга.

Лијечење се спроводи оселтамивиром или занамивиром и тераспију треба започети што прије.

Препоруке за мјере опреза код људи су сљедеће:

  • Избјегавати контакт са птицама селицама и перади ако су болесне, а посебно ако се пронађу лешеви умрлих птица
  • Редовно и правилно прање руку сапуном и топлом водом.
  • Строга примјена хигијенских мјера при руковању намирницама и припреми хране, као и мјере термичке обраде (кухање, пржење, печење) намирница (месо, јаја и др.)
  • Одређене особе због потенцијалне професионалне изложености, нпр. радници на перадарским фармама, ветеринари и ловци, подлијежу појачаном здравственом надзору.

Ради адекватног спречавања ширења и сузбијања болести,  апелујемо на грађане да је обавезна пријава сваког случаја угинућа дивљих птица на природним стаништима и воденим површинама, као и пријава повећаног угинућа или знакова болести код живине и птица на имању, надлежном ветеринарском инспектору или ветеринару. Основне превентивне мјере које се предузимају у циљу спријечавања појаве и ширења ове заразне болести су спровођење активног и пасивног надзора, односно контроле здравственог стања живине у потенцијално ризичним подручјима близу водених површина са дивљим птицама, затварање живине у објекте, спречавање директног и индиректног контакта између дивљих птица и живине и подизање биосигурносних и хигијенских мјера на имањима. 

За вријеме трајања мјера у зараженом и угроженом подручју, обавезно је затварање домаће живине и птица у објекте на имању, а забрањено је одржавање сајмова живинарства и украсних птица, као и промет живине, јаја, меса и изнутрица поријеклом од живине са зараженог подручја.

ДЕФИНИЦИЈА СЛУЧАЈА

Клинички критерији

Свака особа која има један од сљедећа два симптома или знака:  висока температура и знакови и симптоми акутне респираторне инфекције или смрт због неразјашњене акутне респираторне болести.

Лабораторијски критерији

Најмање један од сљедећа три критерија:

  • изолација вируса грипе А/H5N1 из клиничког узорка,
  • детекција нуклеинске киселине вируса грипе A/H5 у клиничком узорку.
  • одговор специфичних антитијела на вирус грипе А/H5 (четвероструки или већи пораст или један висок титар антитијела)

Епидемиолошки критерији

Најмање један од сљедећа четири критерија:

  • пренос с човјека на човјека у блиском контакту (на удаљености до једног метра) с особом која је пријављена као вјероватан или потврђен случај ове болести,
  • изложеност у лабораторији: ако постоји могућност изложености вирусу грипе А/H5N1,
  • близак контакт (на удаљености до једног метра) са животињом која није домаћа перад или дивља птица (нпр. мачка или свиња), код које је потврђена инфекција вирусом А/H5N1,
  • боравак у или посјета подручју гдје тренутно постоји сумња или је потврђена инфекција вирусом грипе А/H5N,  И најмање један од сљедећа два критерија: близак контакт (на удаљености до једног метра) са болесном или угинулом домаћом перади или дивљим птицама на захваћеном подручју или посјета домаћинству или фарми на захваћеном подручју, гдје су пријављени случајеви болесне или угинуле домаће перади током претходног мјесеца.

Класификација случајева

А. Могућ случај

Свака особа која испуњава клиничке и епидемиолошке критерије.

Б.  Вјероватан случај

Свака особа с позитивним налазом теста на вирус грипе А/H5 или А/H5N1 проведеног у било којој лабораторији која није референтна лабораторија, а који учествује у мрежи референтних лабораторија Европске уније за хуману грипу.

В.  Потврђен случај

Свака особа с позитивним налазом теста на вирус грипе A/H5 или A/H5N1 проведеног у било којем референтном лабораторију који учествује у мрежи референтних лабораторија Европске уније за хуману грипу (CNRL)

Г. Потврђен случај према дефиницији Свјетска здравствена организације

Обољела особа са лабораторијском потврдом Колаборативног центра СЗО-а за вирус H5.

 

Текст припремила: др сц. мед.  Нина Родић Вукмир, начелник Службе за епидемиологију

 




Број отварања: 1121
Датум објаве: 17.11.2021.