Дезинфекција и дезинфекциона средства

Дезинфекција представља скуп поступака којима се уништавају патогени микроорганизми, узрочници заразних болести, на површини тијела, на предметима, материјалима или у простору. Дезинфекцијом се микроорганизми не уништавају у потпуности него се њихов број смањује до нивоа који се сматра здравствено сигурним.

Дезинфекција се проводи механичким (чишћење, прање, рибање), физичким (спаљивање, искухавање, зрачење…) и хемијским мјерама. Хемијске мјере дезинфекције подразумијевају употребу хемијских супстанци, односно дезинфекционих средстава, која својим дјеловањем уништавају, успоравању раст и размножавање или уклањају већину микроорганизама.

Постоје разне групе дезинфекционих средстава (киселине, базе, алкохоли, алдехиди…) али се најчешће примјењују хлорни препарати. Хлорним препаратом је могуће дезинфиковати како површине (подне, зидне, плафонске), тако и посуђе, прибор за јело, текстил. У случају да није могуће примијенити хлорни препарат усљед његове агресивности на површинама које су склоне корозији, примјењују се препарати на бази алдехида (формалдехид – гас, формалин - 35% раствор; глутаралдехид раствор, гас, аеросол).

Примјена хемијских дезинфекционих средстава

Зависно од подручја примјене, дезинфекција хемијским дезинфицијенсима се може примијенити урањањем (за ручну дезинфекцију инструмента и прибора који не може бити подвргнут аутоматској обради), брисањем (површине) или утрљавањем (дезинфекција руку), те распршивањем. Распршивање би се требало користити само у оним околностима гдје ни један други поступак (брисање или трљање) није могуће провести.

Зависно од производа, дезинфекционо средство може доћи на тржиште као раствор спреман за кориштење или као концентрат који се мора мијешати с водом прије употребе.

У случају да се мора припремити раствор, битно је нагласити да се за растварање мора користити хладна вода (највише 25°C), у складу са упутством произвођача, како би се спријечило формирање опасних пара.

Приликом руковања дезинфекционим средствима, врло је важно носити заштитне рукавице како би се избјегли проблеми с кожом.

Приликом руковања дезинфицијенсима треба водити рачуна о сљедећим чињеницама:

• Обавезно прочитати упутство произвођача како би се осигурала исправна концентрација раствора.
• Приликом дозирања треба користити мјерну посуду или систем за дозирање.
• Ако се користи премала концентрација, дезинфекција неће бити ефикасна.
• Ако се користи превисока концентрација, дезинфекција неће бити успјешнија. Тиме се не постиже већа дјелотворност него се загађује околина, скупо је, може оштетити материјале и, не мање важно, штети здрављу.

Дезинфекциона средства се морају користити само за предвиђену намјену. Иако звучи логично, у пракси се то правило увијек не примјењује.

• Не смију се додавати детерџенти (нпр. вишенамјенска средства за чишћење) јер то може умањити ефикасност дезинфекционог средства.
• Особа која рукује средством мора носити заштитне рукавице за личну заштиту увијек кад ради с дезинфекционим средством, осим кад дезинфикује руке.
• Особа која рукује дезинфекционим средством мора бити упућена у рад са дезинфекционим средством.

Све површине се претходно морају добро очистити опрати течним детерџентом на бази површинских активних материја, обично су то течни детерџенти са течним сапуном. Након тога се површине морају испрати чистом водом, а потом треба приступити дезинфекцији хлорним препаратом, у складу са упутством произвођача (у разблажењу прописаном на упутству за употребу).

Након употребе, опрему којом је вршено чишћење треба опрати топлом водом и детерџентом (џогере, четке, крпе, спужве)!