Свјетски дан борбе против можданог удара, 29. oктобар


„Мождани удар је изљечив“

Мождани удар настаје када се прекине довод крви у неки дио мозга. Без крви, мождане ћелије бивају оштећене или одумиру. Ово оштећење може имати различите посљедице, у зависности од тога у којем дијелу мозга се дешава. Може да узрокује поремећаје у људском тијелу, кретању и говору, као и у мишљењу и емоцијама.


Мождани удар је водећи узрок инвалидитета и други водећи узрок смрти у свијету. Годишње у свијету око 17 милиона људи доживи мождани удар, због чега око 6 милиона особа умре, а око 5 милиона остане са трајним инвалидитетом. Четири од пет случајева можданог удара дешава се у земљама са ниским и средњим приходима. Процјењује се да највећи број случајева можданог удара настаје у продуктивној доби опште популације, а у порасту је и код млађих особа.

Иако је мождани удар сложен медицински проблем, постоје начини да се значајно смањи његов утицај. Рано препознавање знакова можданог удара, као и хитна медицинска помоћ у јединицама специјализованим за третман можданог удара, могу значајно да побољшају прогнозу код ових пацијената. 

Овогодишња кампања обиљежавања Свјетског дана борбе против можданог удара се управо фокусира на значај раног препознавања симптома и његовог хитног лијечења. Мото кампање је „Мождани удар је изљечив“.

Кроз овогодишњу кампању се желе истаћи кључне чињенице о третману можданог удара:

1.      Рано препознавање чини огромну разлику у исходу можданог удара. Познавање знакова можданог удара и правовремени третман спашавају животе и побољшава опоравак. Ако мислите да је неко можда имао мождани удар, провјерите:

a)      Лице: Да ли је једна страна лица спуштена?

b)      Руке: Нека особа подигне обе руке. Да ли је једна страна слабија?

c)      Говор: Да ли је особа способна да говори? Да ли су ријечи испретуране или нејасне?

d)     Вријеме: Реагујте брзо и одмах потражите хитну медицинску помоћ.

2.      Шанса да се особа одлично опорави након можданог удара се повећава за 14% ако буде збринута у специјализованој јединици за лијечење можданог удара.

3.      Примјена лијекова за разбијање крвних угрушака за 30% повећава шансу за добар резултат. Ови лијекови се могу примијенити до 4.5 сати од појаве симптома, код особа са исхемијским можданим ударом. Што се раније примијене, то је резултат бољи.

4.      Механичко уклањање крвног угрушка из великих артерија које доводе крв у мозак, код особа са исхемијским можданим ударом, повећава шансу за добар исход за више од 50%.

5.      Рехабилитација је критичан корак у процесу лијечења.
Рехабилитација почиње у болници у најкраћем могућем року након можданог удара. Она може да побољша функцију и помогне преживјелима да, што је више могуће, поврате способност за самосталан живот.

6.      Свака четврта особа која преживи мождани удар доживјеће удар поново.
Третмани који спречавају други удар укључују лијекове за снижавање крвног притиска и холестерола, лијекове против згрушавања крви или хируршку терапију код пацијената са знатним сужењем крвних судова који доводе крв у мозак.

Мождани удар погађа све људе. Због тога своју улогу у подизању свјести о значају можданог удара, као и у настојањима за бољу доступност третмана можданог удара, имају и појединци, и здравствени радници, као и владе држава и доносиоци одлука у здравственим системима.

Припремила: мр сц. мед. др Јела Аћимовић, специјалиста епидемиолог




Број отварања: 6918
Датум објаве: 24.10.2016.