Ујед/угриз змије-препоруке грађанима

Касно прољеће и наступајући љетни период је вријеме интензивног боравка у природи као што су обављење пољопривредних радова, излети, планинарења и слично, што условљава повећану изложеност змијским уједима. Из тога разлога треба имати на уму неке чињенице и знање како би се заштитили од уједа змија, а ако дође до уједа ако се не предузму благовремене одређене мјере, поступци и лијечење, посљедице змијског уједа могу бити смртоносне. Против змијској отрова даје серум антивиперинум којег тренутно нема у здравственим установама не само у Републици Српској, већ ни у цијелој Босни и Херцеговини, тако да молимо грађане да посебну пажњу обрате када бораве у природи.

На нашем подручју живи неколико врста змија, oд чега су три отровнице: шарка или риђовка, балкански шарган и поскок.

                           Поскок                                                       Шарка                                                         Балкански шарган

Змије нападају човека из страха, и само уколико се нагазе или испровоцирају у самоодбрани. Змије су јако опасне и у сезони парења или док његују младунце али и тада, али ако нема наглих покрета, неће напасти. Уколико се змија нагази она ће се инстиктивно окренути и ујести за ногу. Отровне змије се у брзини тешко разликују од неотровних, али основно је то да отровнице имају изражену троугласту главу (код неотровних је она више јајолика) и доста сужен врат, док код неотровних то није случај.

Отровне змије имају један до два шупља зуба везана са једном кесицом пуном отрова. Тај отров лучи жлијезда повезана са кесицом. Чим змија зарије своје зубе у месо жртве, из кесице се излучи извјесна количина отрова у рану.

У змијском отрову постоје, заправо, двије врсте отрова. Један дјелује разорно на нервни систем а други делује на крв и крварење.

Клиничка слика

На мјесту змијског уједа се виде двије мале убодне ранице које не крваре, иако је могуће да постоји једна раница  или само огработина. Убрзо на том мјесту настане црвени прстен који постаје плавичаст, тј. рана помодри и појави се оток. Нешто касније се на том дијелу тијела јавља обамрлост и оток лимфних чворова. Приликом уједа, преко зуба змија испусти отров који улази у крв, који се разноси по цијелом тијелу, након чега се јавља слабост, дрхтавица, вртоглавица, бљедило, убрзаван пулс и отежано дисање. Након тога може доћи до престанка згрушавања крви, затим појаве повраћања, прољева и губитка свијести. Касније се јављају грчеви и потпуна неосетљивост (кома). Појава неуролошких испада (делиријум, сметеност, грчеви) су знаци крварења у мозгу које је најчешци непосредни узрок смрти. Уколико се не реагује благовремено, наступа парализа центра за дисање а мало затим и престанка рада срца.

За развој симптома врло је важно мјесто уједа. Најопаснији уједи су на глави или врату, или ако је змија убризгала отров директно у крвни суд.

Поступак код змијског уједа

Код сумње на змију отровницу потребно је мировање тј. треба избјегавати најмањии покрет, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати (фиксирати уз чврст предмет да мирује). Изнад мјеста угриза угрижени екстремитет треба подвезати средње јаким притиском како би се успорила венска циркулација у сврху успоравања ширења отрова у организму. Међутим,важно је, да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација.

Данас је општеприхваћени став да се раница не зарезује, отров се не исисава, а лед се не ставља на мјесто угриза! Након тога неопходан је хитан превоз угрижене особе у најближу здравствену установу (дом здравља, болница).

У начелу, сваки случај угриза змије се хоспитализује, не размишљајући сувише је ли змија отровна или неотровна.                       

Терапијски третман змијског уједа

Након транспорта до здравствене установе на основу процјене тежине клиничке слике даје се серум против змијског отрова (серум антивиперинум) интрамускуларно или интравенски, према протоколу. Серум антивиперинум делотворан је против полуотровних и отровних змија које се јављају у Европи.

Особама са алергијским болестима или реакцијама, након добијања података о личној и породичној анамнези, пожељно је дати серум антивиперинум у болничким условима, интрамускуларно и уз опрез. У свим случајевима пацијенту се укључују аналгетици, антибиотици, а након провјере спроводи се антитетанусна заштита. Остали терапијски третман се примјењује према тежини клиничке слике у болничким условима.

Превенција змијског уједа, препоруке

Неке змијске уједе попут оних када особа случајно стане на змију, готово је немогуће спријечити. Међутим, постоје мјере предострожности којих се треба придржавати и које могу знатно умањити могућност уједа змија а то су

• Змију не треба дирати. Врло често угриз змије се деси при покушају да се змија убије или знатижеља да јој се што више приближе. Змије најчешће побјегну, а само изузетно нападају.
• Избјегавати кретање кроз високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће (чизме), а боравити на покошеним дијеловима а кретати по покошеним стазама и постојећим путићима.
• Руке не стављати на мјеста која нису прегледна, завлачење у грмове, подизање камења, брање шумских плодова и слично.
• Посебан опрез при пењању по стијенама.

Припрмила: мр сци. др Љубица Јандрић, спец. епидемиологије