Свјетски дан борбе против пушења, 31. мај

Свјетски дан без дуванског дима, 31. мај

Пушење је једна од највећих јавноздравствених пријетњи са којом се сусрећу земље широм свијета. Сваке године од посљедице пушења у свијету умре готово 6 милиона људи. Доказано је да је пушење повезано са настанком кардиваскуларних, респираторних и канцерогених обољења, укључујући срчани и мождани удар, рак плућа и сл. Изложеност дуванском диму може довести до изненадне смрти дојенчади, а пушење у трудноћи до неправилног раста и развоја плода. Поред тога што има директне здравствене посљедице пушење се негативно одражава на приходе домаћинства, повећава трошкове у здравству и негативно дјелује на привредни развој. Истраживања показују да ће пушење проузроковати губитак од 12,7 милијарди долара у следећих 20 година и да губитак 1,3% годишњег бруто производа је проузрокован пушењем.

Слично земљама широм свијета, пушење представља значајан јавноздравствени проблем у Републици Српској. Према подацима редовне статистике коју води ЈЗУ Институт за јавно здравство, у 2014. години, најчешћи узрок умирања су била обољења из групе болести система крвотока, канцерогена обољења и болести система за дисање за које се поуздано зна да су повезани са пушењем.

Упркос мјерама контроле дувана које су у Републици Српској предузете у задњих десет година, учесталост пушења у Републици Српској је још већа од глобалног просјека (21%). Према подацима истраживања које је 2015. године провео ЈЗУ Институт за јавно здравство, учесталост пушења у популацији становништва од 15 до 65 година је 24,6%, при чему мушкарци (26,7%) чешће пуше од жена (22,6%). У Републици Српској, у просјеку, дужина пушачког стажа свакодневних пушача је 12,7 година, а преко половине свакодневних пушача пуши 20 и више цигарета дневно. Једна петина свакодневних пушача у Републици Српској има жељу да престане са пушењем у наредних 6 мјесеци. Да су активно и пасивно пушења штетни за здравље не зна 5,9% испитаника поменутог истраживања.

Пушење је у Републици Српској широко распрострањено и у полуацији младих 13 до 15 година старости. Према резултатима Глобалног истраживања пушења код младих које је спроведено 2013 године 7,9% младих (8,6% дјечака и 7,1% дјевојчица) су свакодневни пушачи док је 33,7% дјечака и 28,0% дјевојчица пробало пушити дуван или неки други дувански производ.

Забрану пушења у затвореним јавним мјестима подржава 82,0% становништва од 15 до 65 година старости и 83,2% младих 13 до 15 година старости што се везује за промјену свијести јавности о пушењу, односно неприхватање пушења као друштвено пожељног понашања.

Смањење учесталости пушења и заштита од дуванског дима остају јавноздравствени изазов за Републику Српску. Промовисање значаја борбе против дуванског дима и превентивне активности контроле дувана су континуиране и не проводе се само 31. маја већ током цијеле године и односе се на здравствено-васпитне активности, програме одвикавања од пушења, смањење доступности дувана и дуванских производа, усклађивање законске регулативе, развој стратешког приступа и сл.

Да би указала на величину проблема пушења, Свјетска здравствена организација са земљама партнерима обиљежава сваке године 31. мај, Свјетски дан без дуванског дима. Ове године обиљежавање Свјетског дана без дуванског дима - 31. мај, има за циљ промовисање стандардизованог паковања цигарета. Свјетска здравствена организација стандардизовано паковање цигарета препознаје као сваобухватну мултидисциплинарну мјеру контроле дувана која ограничава рекламирање дуванске индустрије и доприноси смањењу потражње дуванских производа.

Стандардизована паковања цигарета су обична, једноставна, тачно је одређена боја паковања, фонт и величина слова, употреба логотипа је ограничена или потпуно забрањена, атрактивне рекламе и трикови рекламирања дуванске индустрије су сведени на најмању могућу мјеру а тиме и могућност обмане потрошача.

Оквирна конвенција контроле дувана Свјетске здравствене организације у члановима 11. и 13. препознаје стандардизовано паковање као једну од значајних мјера одбране од глобалне епидемије пушења.

Припремила: др Стела Стојисављевић, Служба социјалне медицине са организацијом и економиком у здравству