Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, 28. април
Сваких 15 секунди један радник умре због несрећног случаја на радном мјесту или професионалног обољења.
Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization) сваке године 28. априла обиљежаба Свјетски дан заштите на раду (World Day for Safety and Health at Work).
Назив овогодишње теме је "Стрес на радном мјесту: колективни изазов". Обиљежавањем овог дана настоји се утицати на подизање нивоа свијести о потреби безбједности и заштите на раду. Сваки радник има право на безбједно радно мјесто и здраво окружење у организацији у којој ради.
Међународна организација рада (ILO – International Labour Organization), је специјализована агенција Уједињених нација која промовише социјалну правду и међународно призната људска и радничка права. Основана је 1919. године Повељом из Версаја. ILO улаже напоре да постави здравље и безбједност свих радника на међународну агенду и подржи конкретне активности на свим нивоима.
Према подацима Међународне организације рада, сваки дан умре 6.300 људи од посљедица несреће на радном мјесту или професионалне болести, што је годишње више од 2,3 милиона. Годишње се на послу догоди 317 милиона несрећа, од којих многе доводе до продуженог одсуствовања са посла. Процјењјује се да економски терет лоше безбједности на радном мјесту износи 4 процента глобалног бруто домаћег производа сваке године. Према најновијим истраживањима, број несрећа на раду и професионалних обољења посебно расте због брзе индустријализације у неким земљама у развоју. Истраживања показују да ризик од професионалних обољења представља највећу опасност са којом се људи суочавају на својим радним местима.
Обиљежавајући сваке године 28. aприл - Свјетски дан безбједности и заштите здравља на раду, ILO широм свијета подиже свјесност о величини проблема, тј. о броју несрећа, повреда и обољења повезаних са послом и њиховим посљедицама, те промовише безбједно и здраво радно мјесто. Обиљежавање овог дана је саставни део Глобалне стратегије за безбједност и здравље на раду, која је проистекла из закључака Међународне конференције рада, одржане 2003. године. Ови разлози потакли су доношење Сеулске декларације о безбједности и здрављу на раду, коју су у јуну 2008. године потписали представници 46 земаља, а према чијим принципима право на безбједно и здраво радно окружење треба бити препознато као основно људско право.
И Свјетска здравствена организација је предузела одговарајуће активности у овој области усвојивши Глобални акциони план за здравље радника, за период 2008 – 2017. године. Глобални план је једногласно усвојен од стране 193 државе чланице Светске здравствене организације. На глобалном плану су државе и међународни актери изразили потребу за глобалним кохерентним оквиром за планирање, реализацију и евалуацију основних активности за заштиту и промоцију здравља на радном месту.
Ове године тема кампање Свјетског дана безбједности и здравља на радном мјесту је “Стрес на радном мјесту: колективни изазов”. Пажња је усмјерена на тренутне свјетске трендове стреса повезаног са послом и његове посљедице.
Данас се многи радници суочавају са све већим притиском да удовоље захтјевима модерног радног окружења. Психосоцијални ризици, као што су повећана компетиција, висока очекивања продуктивности и дуже радно вријеме, доприносе томе да радно мјесто постаје стресније него икад. Са пословним темпом који диктира инстант комуникација и високи ниво глобалне конкуренције, линија која дијели посао од личног живота постаје тешко видљива. При том су значајне промјене односа на тржишту рада и тренутна економска рецесија довеле до организационих промјена и реструктурисања, смањених шанси за посао, више рада у несигурним условима, страха од губитка посла, масовних отпуштања, незапослености те смањене финансијске стабилности, а све то има озбиљне посљедице на ментално здравље и благостање. Управо то су разлози због којих је протеклих година међу истраживачима, практичарима и креаторима политика порасло занимање за утицај психоцијалних ризика и стреса повезаног са послом. Данас је стрес повезан са послом опште признат као глобални проблем који погађа све земље, све професије и све раднике, како у развијеним, тако и у неразвијеним земљама. У том комплексном контексту, радно мјесто је истовремено извор психосоцијалних ризика, а с друге стране идеално мјесто да се ти ризици препознају и да се дјелује на њих у циљу заштите здравља и благостања радника.
Више информација на:
Припремила: др Дијана Штркић,специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите
Број отварања: 6869
Датум објаве: 27.04.2016.