Свјетски дан борбе против рака, 04. фебруар


Свјетски дан борбе против рака у свијету се сваке године обиљежава 04. фебруара  као јединствена иницијатива за борбу против ове глобалне епидемије. Ову инцицијативу покренула је Међународна унија за борбу против рака (UICC) уз подршку Свјетске здравствене организације (WHO) и других здравствених организација.  

Обиљежавањем Свјетског дана борбе против рака настоји се подићи и ојачати свијест о значају и важности превенције, подршке обољелима од рака и подстицању свих како би предузели активности за сузбијање оболијевања и смртности од рака.


Међународна агенција за истраживање рака (IARC) објавила је нове процјене о глобалном оптерећењу раком, указујући да је број обољелих порастао на 19,3 милиона  нових случајева и 10 милиона смртних случајева од рака у 2020. години. Према процјенама, преко 70% смртних случајева од рака десиће се у земљама са ниским и средњим приходима (low and middle income countries), гдје је стопа преживљавања најнижа. Према подацима Свјетске здравствене организације учесталост различитих локализација у свијету говори да су рак плућа, простате, дебелог цријева желуца и јетре најчешћи облици рака код мушкараца, док су рак дојке, дебелог цријева, плућа, грлића материце и штитне жлијезде најучесталији међу женама на глобалном нивоу.

Слоган Свјетског дана борбе против рака у раздобљу 2019-2021 године гласи ЈЕСАМ И ХОЋУ („I am and I will“), који истиче да свако може дати свој допринос и подузети различите активности у борби против глобалног оптерећења оболијевања од рака.

Већина карцинома резултат је изложености бројним различитим узрочним факторима. Кључни јавноздравствени приступ у контроли малигних болести представљају превентивне активности  на пољу спречавања њиховог настанка. Иако се неки узрочни фактори не могу модификовати, око једне трећине случајева рака се може спријечити смањењем фактора ризика који се односе на  понашање и исхрану: престанком пушења, конзумирањем здраве хране, физичком активношћу, избјегавањем конзумирања алкохола, избјегавањем прекомјерног излагања сунцу, одржавањем нормалне тјелесне тежине као и заштитом од инфекција, које се могу развити у рак, одговорним понашањем. Уколико дође до развоја болести исход је могуће побољшати раним откривањем и адекватним лијечењем и рехабилитацијом.

Према подацима Регистра за малигне неоплазмe, у Републици Српској број новооткривених случајева малигних болести у 2017. години износио је 5.901 (3.103 мушкараца и 2.798 жена), а од малигних болести је умрло 2.980 особа (1.734 мушкарац и 1.246 жена). Стопа инциденце износила је за мушкарце 270.8 на 100.000, а за жене 253.4 на 100.000, док је стопа морталитета  за мушкарце износила  146.2 на 100.000, а за жене 89.4 на 100.000 становника. Пет најчешћих локализација  новооткривених случајева малигних тумора код мушкараца у 2017. години су: душник, бронх и плућа (16.6%), колон и ректум (12.0%), простата (9.4%), мокраћна бешика (6.5%) и желудац (4.3%), а пет најчешћих локализација код жена  у 2017. години су: дојка (19.4), колон, ректосигмоидни спој и ректум (10.2%), душник, бронх и плућа (6.7%) грлић материце (6.1%), и тијело материце (4.7%).

Према подацима рутинске статистике, односно збирним извјештајима које достављају здравствене установе имамо и податке о ванболничком морбидитету. Тако је у 2019. години   забиљежено 11243 случајева обољења из групе малигних неоплазми (шифре МKB C00-C97), што представља све пацијенте са тим дијагнозама који су тражили здравствену заштиту у ванболничким здравственим установама у 2019. години, без обзира да ли је карцином некад раније откривен или је новооткривен.

Детаљније информације можете потражити и на https://www.euro.who.int/en/media-centre/events/events/2021/02/united-action-against-cancer,-a-pan-european-movement-from-grassroots-to-government

 

Припремила: Служба за социјалну медицину




Број отварања: 1774
Датум објаве: 04.02.2021.