Свјетски дан менталног здравља, 10. октобар


Како остати здрав у доба короне једно је од главних питања 2020. године. Циљ је очувати имунитет, не кашљати и не добити повишену температуру. А како заштитити ментално здравље?


Свјетска Федерација за ментално здравље (The World Federation for Mental Health (WFMH)) у складу са тренутном ситуацијом у којој су милијарде људи погођени пандемијом COVID-19 покреће кампању за Свијетски дан менталног здравља. Овогодишња тема је: „Ментално здравље за све, веће улагање – већи приступ“. Свјетски дан менталног здравља је дио програма Свјетске федерације за ментално здравље којим се сваке године подиже свијест у глобалној заједници о изазовима, раскорацима  и приоритетима који се тичу менталног здравља кроз заједничка и обједињавајуц́а оглашавања усмјерена на предузимање акција, адресирање и стварање трајних промјена у свијету у којем морамо вратити достојанство свима који живе са менталним потребама. Др Даниелс, председница VFMH, каже, „Сада је више него икад потребно вец́е улагање у ментално здравље како би се осигурало да сви, свуда, имају приступ заштити менталног здравља. Недовољно улагање у ментално здравље оставило је велике празнине у лијечењу широм свијета. Додала је да је „ментално здравље инвестиција, а не трошак и треба му дати приоритет како би се избјегла нова катастрофа.“

Комплексна, нагло настала промјена животне ситуације, попут ове коју сада проживљавамо, у којој је угрожено тјелесно и психичко здравље, те социјално функционисање и егзистенција, доводи до повећане количине стреса, анксиозности, депресије и страха. Ради обуздавања ширења вируса и болести COVID-19 те заштите здравља становништва уводе се ванредне превентивне мјере. Оне значајно мијењају живот појединца и заједнице што додатно изазива стрес и пријетњу менталном здрављу појединца и цјелокупне заједнице. Живот се преко ноћи промијенио, изолација као један од начина спрјечавања ширења епидемије у том је смислу неопходна, но с друге стране, доводи до појачаног осјећања усамљености, страха и панике, с врло ограниченим могућностима комуникације што додатно смањује психичку равнотежу.

Кад смо у стању стреса, имамо природну потребу да смањимо његов интензитет, а како бисмо то постигли користимо различите стратегије и понашања. Нека од њих су дјелотворна, а нека не. Код неких особа ови догађаји могу довести до нарушеног менталног здравља. Епидемија може изазвати низ стресних реакција (нпр. несаницу, смањени осјећај сигурности, појачану узнемиреност и анксиозност), тражење жртве и стигматизацију, здравствено-ризична понашања (појачану употребу дувана, алкохола или других средстава зависности), поремећену равнотежу између радног и приватног живота (претјерана преданост послу у ситуацији ношења с јаким стресом) те појаву психосоматских симптома (нпр. тјелесни симптоми попут недостатка енергије или општих болова и тјелесне нелагоде), али и понашања као што су повећана и неконтролисана употреба медицинских средстава заштите. Све то значајно може нарушити наше ментално здравље, може ограничити могућност остваривања пуних личних потенцијала и успјешног ношења са стресом те умањити радну продуктивност и капацитете доприношења заједници у којој живимо. Такође, може довести и до развоја или погоршања менталних поремећаја као што су депресивни и анксиозни поремећај те посттрауматски стресни поремећај. Од свих људи изложених некој инфекцији само ће се неки разбољети. Један од разлога томе је и смањена отпорност организма настала услијед психолошког стреса. Психолошки стрес је повезан с промјенама имунолошког система. Стрес на имунитет дјелује путем лимфног система или дјеловањем хормона тако што ремети производњу леукоцита, бијелих крвних станица важних у заштити тијела од бактерија и вируса (Ader, Cohen i Felten, 1995). Осим тога, стрес може дјеловати на имунитет путем промјена у понашању изазваних стресном ситуацијом, нпр. прекомјерном конзумацијом алкохола и цигарета, лошом исхраном и смањењем физичких активности.

Паралелно са емоционалним и здравственим импликацијама, свједоци смо великих социјално-економских посљедица, дестабилизације тржишта и економије. Превладавајуц́и утицај вируса открио је и разоткрио дубоке неједнакости и нивое сиромаштва које су многи искусили узрокујуц́и даље менталне тегобе и рањивост. Око 450 милиона људи живи са менталним поремец́ајима који су међу водец́им узроцима лошег здравља и инвалидитета широм света (Свјетски здравствени извјештај СЗО, 2001). Према истраживању СЗО „Атлас менталног здравља 2014“, владе троше у просјеку 3% својих здравствених буџета на ментално здравље, у распону од мање од 1% у земљама са ниским приходима до 5% у земљама са високим приходима. Упркос порасту свјести о менталном здрављу, улагања у ментално здравље стагнирају широм свијета. Јасно је да се у свим земљама мора направити већи искорак и ефикасније дјеловање како би се свима повец́ао приступ менталном здрављу. Епидемија новим коронавирусом SARS-CoV-2 није прва епидемија заразних болести која је запријетила човјечанству у 21. вијеку, али је свакако највећих размјера. Можемо рећи да су епидемије неизбјежне, међутим искуства показују да се њихов утицај може контролисати и ублажити. За очување менталног здравља у периоду пандемије неизмјерно је важно улагати у следеће:

- нашу емоционалну добробит (осјећаји),

- психичку добробит (позитивно функционисање),

- друштвену добробит (односи с другима и према друштву),

- тјелесну добробит (тјелесно здравље) и

- духовну добробит (смисао живота).

Све ово чини наше ментално здравље и потенцијал!


Свјетска федерација за ментално здравље саставила је образовни материјал који подржава овогодишњу тему Светског дана менталног здравља, а овај документ је доступан за преузимање са веб странице VFMH од 1. септембра 2020. 

Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске и Друштво психолога Републике Српске уз подршку УНИЦЕФ-а и Владе Шведске спроводи низ активности у оквиру пројекта „Психосоцијална подршка у вријеме ковид пандемије“ а који је дио пројекта "Јачање интерсекторске сарадње и рефералног механизма подршке дјеци и њиховим породицама у Републици Српској". Психолошка подршка је доступна свим грађанима, обољелима од корона вируса, онима који чекају резултате тестирања или су у изолацији, као и породицама обољелих, свима који су у повећаном ризику од заразе.

Више на:

/http://dprs.rs.ba/psiholoskosavjetovanje/

https://wfmh.global/world-mental-health-day-2020/

https://wfmh.global/world-mental-health-day-10-october-2020/

 

Литература:

Ader, R., Cohen, N., & Felten, D. (1995). Psychoneuroimmunology: interactions between the nervous system and the immune system. Lancet, 345, 99–103. Carver, C. S., Scheier, M. F., & Segerstrom, S. C. (2010). Optimism. Clinical Psychology Review, 30, 879–889.

https://interagencystandingcommittee.org/iasc-reference-group-mental-health-and-psychosocial-support-emergency-settings/iasc-guidance-basic

 

Припремила: Служба за социјалну медицину




Број отварања: 4118
Датум објаве: 07.10.2020.