Свјетски дан срца, 29. септембар
Свјетски дан срца обиљежава se од 2000. године са циљем информисања људи широм свијета о значају и учесталости кардиоваскуларних болести, истичући значај акција које појединци могу предузети у циљу превенције и контроле кардиоваскуларних болести. Ове године Свјетска федерација за срце (World Heart Federation), обиљежава Свјетски дан срца под слоганом “Користите срце да побиједите кардиоваскуларне болести” позивајући нас да предузмемо акције (једноставне дневне промјене као што су прекид пушења, повећање физичке активности, конзумирање хране са мање масти и соли) којима ћемо оснажити наше срце и тиме направити дуготрајан повољан утицај на наше здравље.
Према процјени Свјетске здравствене организације кардиоваскуларне болести су тренутно одговорне за 17,9 милиона смрти у свијету годишње, посебно смрти од срчаног и можданог удара. Према процјени Свјетске здравствене организације више људи умре од кардиоваскуларних болести широм свијета него од било ког другог узрока, а у европском региону Свјетске здравствене организације кардиоваскуларне болести узрокују више од половине свих смртних случајева. Група кардиоваскуларних болести је на првом мјесту као узрок смрти у Републици Српској.
Кардиоваскуларне болести резултат су комплексних интеракција између појединца и његове околине.
Глобализација и урбанизација повезани су са трендом да становништво конзумира нездраву храну са пуно енергије, засићених масти, соли и шећера и да је мање физички активно, што има озбиљан утицај на пораст нивоа гојазности, посебно међу дјецом.
Најважнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести, а који су повезани са понашањем појединца су неправилна исхрана, физичка неактивност, употреба дувана и штетна употреба алкохола. Ефекти тих фактора ризика у понашању могу се појавити као повишен крвни притисак, повишен ниво шећера у крви, повишене масноће у крви и прекомјерна тјелесна тежина и гојазност. Ови „посредни фактори ризика“ указују на повећан ризик од развоја срчаног удара, можданог удара, затајења срца и других компликација.
Већина кардиоваскуларних болести се може спријечити утицањем на факторе ризика који су повезани са понашањем појединца као што су употреба дувана, нездрава исхрана и гојазност, физичка неактивност и штетна употреба алкохола.
Поводом Свјетског дана без дувана 2018. године, Свјетска здравствена организација и Свјетска федерација за срце истакле су везу између дувана и кардиоваскуларних болести. Употреба дувана и пасивно излагање дуванском диму су једни од главних узрока кардиоваскуларних болести. Међутим, и поред тога код становништва постоји озбиљан недостатак знања о вишеструким здравственим ризицима повезаним са дуваном.
Само са неколико малих промјена у нашим животима, можемо смањити ризик од срчаних болести и можданог удара, као и побољшати квалитет живота и поставити добар примјер за сљедећу генерацију.
Престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, конзумирање воћа и поврћа, редовна физичка активност и избјегавање штетне употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести. Поред тога, лијечење дијабетеса, повишеног крвног притиска и високих липида у крви може бити неопходно за смањење кардиоваскуларног ризика и спречавање срчаног и можданог удара
Они који живе са дијабетесом тип 2 имају двоструко већу вјероватноћу да срчано обољење и мождани удар заврше фатално у поређењу са пацијентима без дијабетеса
што указује на хитну потребу за превенцијом кардиоваскуларних болести код особа са дијабетесом, обраћајући пажњу на факторе ризика за настанак кардиоваскуларних болести.
Свјетска федерација за срце такође истиче да се појавио забрињавајући тренд да пацијенти са кардиоваскуларним болестима, који би обично тражили рутинску његу или којима је потребан приступ хитној служби за питања која нису повезана са COVID-ом 19, избјегавају болнице и љекаре. Широм свијета, земље су примијетиле овај тренд, приписујући га страху од заразе вирусом.
Поводом овогодишњег Свјетског дана срца Свјетска федерација за срце произвела је мноштво ресурса за ширење вијести о кардиоваскуларним болестима и COVID-19, укључујући превенцију, пренос и рањивост. Свјетска федерација за срце истиче да су људи са постојећим здравственим проблемом, попут болести срца, рањивији на инфекцију COVID-19, kао и да су пацијенти са кардиоваскуларним болестима подложнији тешком облику инфекције са COVID-19.
Такође, Свјетска федерација за срце истиче да је за особе са постојећим здравственим проблемом, попут болести срца, ризик од срчаног и можданог удара далеко већи од ризика од заразе COVID-19 и да је вријеме заиста од суштинске важности за оне код којих се појаве симптоми болести срца, тако да иако је телемедицина важан ресурс, на њу не треба гледати као на замјену за директан контакт са здравственим професионалцем нити је треба тумачити као предузету мјеру у односу на посјету болници.
Извори:
http://www.world-heart-federation.org
https://www.world-heart-federation.org/world-heart-day/cvd-covid-19/
https://www.world-heart-federation.org/covid-19-and-cvd/
Припремила: мр сци. мед. Драгана Грујић-Вујмиловић, специјалиста социјалне медицине са организацијом и економиком здравствене заштите
Број отварања: 5437
Датум објаве: 23.09.2020.