COVID-19: најчешћа питања и одговори

1.    Како да поступим са одјећом, ручницима и постељином (прљави веш) коју је користио пацијент који је заражен вирусом SARS-CoV-2?
•    Прије додиривања прљавог веша ставите заштитну опрему која подразумијева рукавице, маске, заштитне наочале, огртач са дугим рукавима, прегачу, чизме или затворене ципеле 
•    Прљави веш ставите у пластичну врећицу или корпу/канту са поклопцем – прљави веш није дозвољено прислањати уз своје тијело.
•    Чврсте излучевине (уколико их примјетите на прљавом вешу) попут измета или повраћаног садржаја, пажљиво остружите равним и чврстим предметом, а предмет којим сте вршили стругање одложите у посебну непропусну врећицу, коју ћете ставити на дно врећице или затворене корпе у коју стављате прљави веш. Уколико је пацијент користио посуду за обављање физиолошке нужде, посуду поклопите и поклопљену однесите до ве-це шоље у коју ћете истрести садржај. 
•    Прљави веш оперите и дезинфикујте: за прање и дезинфекцију се препоручује машинско прање на темпертури 60 – 90° Ц, уз коришћење детерџента за веш. Ако немате могућност да веш оперете у машини за веш, прљави веш потопите у врелу воду у коју сте додали сапун. Најбоље је да за потапање узмете дубоку посуду, како би приликом прања (мијешања) веша избјегли прскање. У току прања прљави веш мијешајте штапом, никако рукама. Прљави веш такође можете потопити у 0,05% раствор хлора, и оставити да стоји отприлике 30 минута. На крају веш добро исперите чистом водом и оставите да се суши на сунцу.

2.    Како да дезинфикујем возило, робу и друге производе који долазе из земаља погођених ширењем вируса SARS-CoV-2?

Тренутно нема епидемиолошких података који потврђују да се људи који дођу у додир са возилима, робом или производима који су стигли из земаља захваћених САРС-ЦоВ-2 вирусом могу заразити овим вирусом. Не постоје препоруке за дезинфекцију било које робе и производа који стижу из земаља захваћених корона вирусома, с обзиром на тренутно нема доказа да ти производи представљају ризик за јавно здравље. 

3.    Коју личну заштитну опрему требају користити здравствени радници који узимају назофарингеални  или орофарингеални брис од пацијената којима је потврђен корона вирус или код којих постоји сумња на заразу корона вирусом?

Здравствени радници који узимају узорке назофарингеалног  или орофарингеалног бриса од пацијената којима је потврђен корона вирус или код којих постоји сумња на инфекцију корона вирусом требају бити добро обучени о поступку узимања бриса, обавезно морају носити чист мантил дугих рукава, медицинску маску, заштитне наочале или штитник за лице и рукавице. Поступак узимања бриса треба урадити у посебној/изолацијској соби, а приликом узимања назофарингеалног или орофариенгалног бриса, здравствени радници требају тражити од пацијената да уста прекрију маском или неком другом тканином. Иако узимање назофарингеалног или орофариенгалног бриса може изазвати кашаљ, тренутно нема доказа да овако изазван кашаљ доводи до ширења корона вируса.

4.    Да ли заводи за трансфузијску медицину треба рутински скенирати крв и крвне препарате на присуство корона вируса?

Не, иако су пронађени фрагменти РНК SARS-CoV-2 у крви болесника који имају симптоме корона вируса, то не значи да је вирус одржив/заразан. Генерално, није познато да се респираторни вируси преносе трансфузијом крви. У заводима за трансфузију крви успостављене су и проводе се рутинске мјере које онемогућују људе са респираторним проблемима или другим здравственим проблемима да донирају крв. Као мјеру предострожности, заводи за трансфузијску медицину могу одбити даваоце крви који су претходно у периоду од 28 дана боравили у земљама које су захваћене корона вирусом или уколико су биле у блиском контакту са особама код којих је потврђен корона вирус. 

5.    Да ли здравствени радници који брину о пацијентима код којих постоји сумња или код којих је потврђен корона вирус морају носити личну заштитну опрему као што су чизме, непропусне прегаче или одијела?

Не. Према препорукама Свјетске здравствене организације, здравствени радници који брину о пацијентима код којих постоји сумња или који су обољели од корона вируса требају примјењивати стандардне заштитне мјере које требају користити и за све остале пацијенте, како би се заштитили од инфекција које се преносе капљичним путем. Те стандардне мјере подразумијевају ношење једнократних рукавица за заштиту руку, мантила са дугим рукавима за заштиту одјеће од контаминације, медицинске маске, заштитне наочале или штирник за лице, за заштиту уста, носа и очију. Ове мјере се морају примјењивати сваки пут када здравствени радник улази у просторију у којој бораве пацијенти код којих постоји сумња да су заражени или који су обољели од корона вируса.

6.    Да ли се једнократне медицинске маске за лице могу стерилисати и поновно користити?

Не. Медицинске маске за једнократну употребу намијењене су само за једну употребу. Након употребе маску треба скинути на одговарајући начин и бацити у канту за отпатке која има поклопац.
 

7.    Зашто Свјетска здравствена организација препоручује мјере опреза здравственим радницима који брину о пацијентима код којих постоји сумња или су обољели од корона вируса, а које се односе на контактни и капљични пренос вируса, а не рутинске мјере опреза за пренос инфекције ваздушним путем?

Свјетска здравствена организација је развила смјернице које су утемељене на цензусу међународних стручњака који су размотрили све доступне изворе информација о начину преноса корона вируса. Ови докази указују на капљично преношење вирус и приликом контакта са зараженим људима или опремом – нема доказа да се вирус преноси ваздушним путем. Постоје индикације да се вирус може пренијети ваздушним путем приликом неких медицинских захвата као што су интубација, бронхоскопија и слично и Свјетска здравствена организације препоручује мјере опреза приликом извођења ових захвата.

8.    Да ли Свјетска здравствена организација препоручује да здрави људи носе маске током епидемије корона вируса?

Не. Свјетска здравствена организације не препоручује да асимптоматски појединци (тј. који немају респираторне симптоме) у заједници требају носити медицинске маске, јер тренутно нема доказа да рутинска употреба медицинских маски код здравих појединаца спречава пренос корона вируса. Ношење маски се препоручује особама које имају симптоме респираторних инфекција. Злоупотреба и прекомјерна употреба медицинских маски може проузроковати озбиљне проблеме, као што су недостатак залиха и недостатак маски за оне којима су заправо најпотребније.

9.    Да ли пацијенти код којих постоји сумња да су заражени корона вирусом или код којих је потврђено оболијевање од корона вируса, а који имају благе симптоме болести, требају бити на болничком лијечењу/хоспитализовани?

Не. Пацијенти који имају благе симптоме болести као што су ниска температура, кашаљ, малаксалост, цурење из носа, грлобоља, а код којих нису развијени симптоми као што су отежано дисање, убрзано дисање, појачано испљувавање и стомачни проблеми (мучнина, повраћање, пролив) не морају нужно бити хоспитализовани. На болничко лијечење се упућују пацијенти код којих постоје изражени тежи симптоми и индикације за клиничко погоршање болести. Пацијенти који се упућују на кућно лијечење добијају информације да се јаве надлежном љекару у случају погоршања болести.

10.    Да ли је неопходно успостављење специјализованих или референтних болница за лијечење пацијената код којих постоји сумња или који су обољели од корона вируса?

Не. Према тренутним препорукама Свјетске здравствен организације није неопходно успостављење специјализованих или референтних болница за лијечење пацијената код којих постоји сумња или који су обољели од корона вируса. Међутим, свака земља може самостално донијети одлуку о лијечењу пацијената у таквим болницама уколико сматра да постоји вјероватноћа да ће се на тај начин боље бринути о пацијентима. Без обзира у којој здравственој установи/болници се пацијент налази на лијечењу, обавеза је здравствене установе/болнице да се придржава препорука Свјетске здравствене организације за лијечење пацијената код којих постоји сумња или који имају потврђену инфекцију вирусом SARS-CoV-2.

11.    Која дезинфекциона средства су препоручена за чишћење просторија у здравственим установама или кућама у којима живе пацијенти са сумњом или потврђеном инфекцијом корона вируса?

За чишћење просторија у здравственим установама или кућама у којима су смјештени пацијенти код којих постоји сумња или код којих је потврђена инфекција корона вирусом, треба користити дезинфекцијска средства која су ефикасна у борби против вируса који имају овојницу. Постоји много дезинфекцијских средстава, укључујући дезинфекцијска средства често кориштена у болницама, која дјелују против вируса са овојницом. Тренутне препоруке Свјетске здравствене организације укључују употребу:
-    70% етилног алкохола за дезинфекцију намјенске опреме за поновну употребу (нпр. топломјера) 
-    Натријум хипохлорид од 0,5% за дезинфекцију површина које често додирујемо у кућама или здравственим установама

12.    Колико дуго SARS-CoV-2 вирус може опстати на сувим површинама?

Тренутно нема података о стабилности/издржљивости корона вируса на површинама. Лабораторијски подаци приликом испитивања САРС вируса су показали да стабилност/издржљивост зависи од неколико фактора укључујући темпертуру, влажност и врсту површине.

13.    Постоји ли посебан поступак у вези с отпадом који производе пацијенти са сумњом или потврдом инфекције САРС-ЦоВ-2 вирусом?

Не. Отпад настао током здравствене заштите или кућне његе болесника са сумњом или потврђеном инфекцијом SARS-CoV-2 вирусом треба одлагати, као и сав други заразни отпад. 
 

14.    Постоје ли посебни поступци за управљање тијелима особа које су умрле од COVID-19 (болест коју изазива SARS-CoV-2 вирус)?

Не, не постоје посебни поступци за управљање тијелима особа које су умрле од COVID-19. Власти и здравствене устнаове требају наставити радити по постојећим правилима и процедурама које се односе на посмртно збрињавање особа које су умрле од заразних болести.

15.    Које су препоруке за употребу хлора за хигијену руку и деконтаминацију као мјеру превенције ширења корона вируса?

У случају недостатска дезинфекционих средстава на бази алкохола или сапуна, за дезинфекцију руку се може користити слаби раствор хлора (0,05%) . Употреба слабог раствора хлора се препоручује само онда када нису доступни топла вода и сапун, односно када не постоји могућност прања руку. Код употребе раствора хлора, чак и најблажих раствора, постоји велики ризик за иритацију и оштећење коже, што за посљедицу може имати нарушено здравље. Такође, раствор хлора се мора припремати свакодневно, чувати поклопљен, на хладном и сухом мјесту, далеко од сунчеве свјетлости. Неправилно чување раствора хлора доводи до губљења дезинфекцијске снаге и дејства. Употреба 0,5% хлора је ефикасна за деконтаминацију (0,5%) и чишћење просторија, али прије тога просторије треба очистити детерџентом и водом.

Припремила: др Јела Аћимовић, спец. епидемиологије у ИЈЗ РС