Европска/Свјетска седмица имунизације 24 – 30. април

Сваке године у периоду од 24. до 30. априла Свјетска здравствена организација обиљежава Европску/Свјетску седмицу имунизације, како би се промовисала имунизација као кључна мјера за превенцију болести и заштиту живота.

Ове године седмица имунизације има посебан значај јер се поклапа са 50. годишњицом Проширеног програма имунизације. Овај програм покренула је Свјетска здравствена организација 1974. године, са циљем да се осигура једнак приступ вакцинама које спашавају живот за свако дијете, без обзира на географско подручје или социоекономски статус.  Током протеклих деценија наведени програм је доживио изузетан напредак. За само 5 деценија пређен је пут из свијета у којем је смрт дјетета била нешто чега су се многи родитељи плашили у свијет у којем свако дијете, ако је вакцинисано, има шансу да преживи и напредује.

На свом почетку, програм имунизације који је покренула Свјетска здравствена организација је обухватао заштиту дјеце од шест дјечијих болести (туберкулозе, дифтерије, тетануса, пертусиса, дјечије парализе и малих богиња). Данас Свјетска здравствена организација препоручује 13 вакцина (вакцине против туберкулозе, дифтерије, великог кашља, тетануса, болести које изазива хемофилус инфлуенце тип Б, хепатитиса Б, дјечије парализе, малих богиња, рубеле, вакцину против пнеумококне болести, вакцину против рота вируса, вакцину против хуманог папилома вируса и вакцину против COVID-19 за одрасле). Уједно, свака земља, данас, има свој програм имунизације, а вакцине су глобално признате за једне од најсигурнијих, најисплативијих и успјешних јавноздравствених интервенција које спречавају смртне случајеве и побољшавају квалитет живота.

И ове године Европска/Свјетска седмица имунизације има за циљ да нагласи критичну улогу имунизације у спречавању избијања болести које се могу спречити вакцинама, да нагласи потребу да се постигне висок обухват вакцинацијом у свакој заједници како би се спријечили епидемијски облици ових болести и да се ухвати у коштац са посљедицама смањења стопе вакцинације усљед пандемије COVID - 19.

Посљедњих неколико година, током пандемије, напредак у имунизацији је успорен. Иако је, у складу са подацима Свјетске здравствене организације, 2022. године широм свијета вакцинисано око 4 милиона дјеце више у односу на 2021. годину, још увијек је око 20 милиона дјеце, током пандемије, пропустило једну или више вакцина. Све већи сукоби у свијету, економски изазови и пораст неодлучности у вези са вакцинацијом су неке од пријетњи напорима да се накнадно дође до ове дјеце. Као резултат тога, свијет се суочава са епидемијама дифтерије и малих богиња, болестима које су до сада биле под контролом. Пропусти у вакцинацији представљају отворена врата за појаву заразних болести које се могу спријечити вакцинама, омогућавајући им да се шире међу невакцинисаним особама. Зато је потребно уложити додатне напоре како би се омогућило да нико не остане ускраћен за бенефите које пружа вакцинација.

Како би се испунио овај циљ, Свјетска здравствена организација током обиљежавања Европске/Свјетске седмице имунизације позива земље чланице да обезбјеђење вакцина треба да буде високо на листи њихових приоритета, да осигурају да се програми имунизације адекватно финансирају, да имају довољне ресурсе за њихову иимплементацију те да се кроз промотивне активности истичу ефекти и успјех имунизације.

Чињенице о имунизацији

• Имунизација је једна од најефикаснијих и најисплативијих здравствених интервенција, која представља доживотно улагање у здравље дјеце и њихову добробит.
• вакцина је најбољи "тренер или учитељ имуног система" тако што га стимулише на производњу заштитних антитијела и ћелија, које ће омогућити тијелу да кроз процес примарне вакцинације и ревакцинације добије потпуну заштиту од разних болести које се могу спречити вакцинацијом,
• од прве вакцине против малих богиња 1789. године, па све до најновијих вакцина које се данас користе, захваљујући вакцинацији животни вијек милијарди људи је значајно продужен,
• данас имунизација пружа заштиту од 20 различитих болести, помажући на тај начин да људи свих узраста живе дуже и здравије,
• Свјетска здравствена организација процењује да имунизација сваке године спречава 3,5 - 5 милиона људских живота од болести као што су дифтерија, тетанус, пертусис, грипа и мале богиње,
• захваљујући вакцинацији, велике богиње су ерадиковане и нико више не оболијева од ове тешке болести која је односила милионе живота,
• захваљујући вакцинацији, оболијевање од дјечје парализе у свијету је смањено за 99% у односу на 1988. годину, када је започет програм вакцинације,
• вакцинација против хуманог папилома вируса може спријечити до 90% случајева рака грлића материце. Ова вакцина у комбинацији са редовним скрининг прегледима је најефикасније средство за превенцију рака грлића материце,
• мале богиње су једна од најзаразнијих болести које постоје. У периоду 2000-2021. године вакцинација против морбила спасила је 56 милиона живота. Европски регион Свјетске здравствене организације је током 2017. године имао просјечан обухват вакцинацијом другом дозом вакцине против морбила од 90%. То је био највећи обухват овом вакцинацијом који је икада остварен.  Невакцинисана мала дјеца имају највећи ризик од добијања малих богиња и од компликација ове болести, укључујући и смрт.

Обиљежавање Европске/Свјетске седмице имунизације у Републици Српској

У Републици Српској, имунизација се обавља у складу са Законом о заштити становништва од заразних болести ("Службени гласник Републике Српске" број 90/17, 42/20, 98/20, 63/22) и Правилником о имунизацији и хемопрофилакси против заразних болести ("Службени гласник Републике Српске" број 104/22). Програмом мјера за спречавање и сузбијање, елиминацију и ерадикацију заразних болести за подручје Републике Српске, који се доноси за сваку годину, дефинисан је календар обавезне вакцинације дјеце и омладине, која је бесплатна за сву дјецу и омладину која јој подлијежу.

Наведеним календаром обухваћене су вакцине против десет заразних болести: туберкулоза, хепатитис Б, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, дјечија парализа, инфекције које изазива бактерија хемофилус инфлуенце тип б, мале богиње, рубеле, заушњаци.

Поред систематске вакцинације дјеце и омладине, у Републици Српској је обавезна и вакцинација лица која су изложена повећаном ризику од настанка неких заразних болести. Тако је обавезна вакцинација против хепатитиса Б код здравствених радника, затим код лица која раде на одржавању чистоће у јавним комуналним предузећима, те код лица која врше тетовирање, стављање пирсинга и друге захвате који нарушавају интегритет коже.

Током претходне године у Републици Српској је почела вакцинација против хуманог папилома вируса, која је за узраст од 9 до 14 година бесплатна. Ово је велики корак у нашем здравственом систему, јер ова вакцина нуди најбољу могућу заштиту од озбиљних болести које изазива хумани папилома вирус, укључујући рак грлића материце.

У складу са подацима којима располаже Институт за јавно здравство Републике Српске, обухват имунизацијом у Републици Српској за 2023. годину је нижи од обухвата који је потребан за колективни имунитет. Анализом достављених података од стране здравствених установа које спроводе процес вакцинације, код већине вакцина се уочава да је обухват вакцинације у првој години живота (примовакцинација) око 90% и више, а у ревакцинацији између 65% и 76%. Уочава се значајан пад обухвата у ревакцинацији комбинованом DTaP-IPV-Hib вакцином (вакцина против дифтерије, тетануса, великог кашља, дјечије парализе и болести које изазива бактерија хемофилус инфлуенце тип б) у односу на примовакцинацију.

Када је у питању МРП вакцина (вакцина против малих богиња, рубеле и заушњака), обухват вакцинацијом са првом дозом вакцине је 62,70%, а са другом 76,03% што је далеко од потребних 95% и више, за остварење колективног имунитета у популацији.

Република Српска већ више од десет година учествује у обиљежавању Европске/Свјетске седмице имунизације. Институт за јавно здравство Републике Српске,   ће заједно са Министарством здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске, а уз подршку Свјетске здравствене организације и УНИЦЕФ-а у 2024. години у оквиру седмице имунизације, као и у наредним мјесецима, организовати бројне едукативне и промотивне активности широм Републике Српске у циљу подизања свијести о значају имунизације.

Институт ће у Бањалуци организовати " Дане отворених врата"  у периоду  22 - 26.04.2024. године, која ће значити продужено радно вријеме Службе за епидемиологију у периоду обиљежавања Европске/Свјетске седмице имунизације када ће доктори били на располагању за савјетовања, разговоре у случају постојања дилема у вези са вакцинацијом и сл.

Више информација о Европској/Свјетској седмици имунизације може се добити на:

https://www.who.int/europe/event/european-immunization-week-2024

https://www.who.int/campaigns/world-immunization-week/2024

Припремила: Јелена Ђаковић Девић, др мед., специјалиста  епидемиологије