Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а - 1. децембар

На иницијативу Свјетске здравствене организације и Генералне скупштине Уједињених нација од краја 80-тих година двадесетог вијека у свијету се обиљежава „1. Децембар“ - Свјетски дан борбе против ХИВ/АИДС-а“. Циљ обиљежавања овог датума је подизање свијести и скретање пажње јавности на значај и проблематику о ХИВ/АИДС-а као глобалном проблем и сјећање на особе које су умрле од посљедица ове болести.

Према подацима Светске здравствене организације, у свијету тренутно са ХИВ-ом живи око 36,7 милиона особа, а у 2016. години је регистровано 1,8 милиона новоинфицираних. Од 2010. године број новоинфицираних ХИВ-ом се смањио за 11% у популацији одраслих и за 47% у популацији дјеце млађе од 15 година. У односу на 2005. годину број смртних случајева повезаних са АИДС-ом се готово преполовио (48%). Најчешћи разлог умирања и даље је коинфекција ХИВ-а и туберкулозе. Иако се број новоинфицираних у свијету смањује,

превенција ХИВ/АИДС-а још увијек представља један од значајнијих јавноздравствених проблема

У последњем периоду ХИВ инфекција је најчешће откривана брзим дијагностичким тестовима, који детектују присуство или одсуство ХИВ антитјела, што је од есенцијалног значаја за брзо и рано откривање те рани третман и његу. ХИВ инфекција се не може излијечити, међутим постоје  ефикасни  антиретровирусни (АРВ) лијекови  контролишу вирус и помажу превенцију трансмисије, тако да особе са ХИВ- ом,  могу живјети дугим и продуктивним животом. Тек нешто више од једне половине инфицираних ХИВ- ом у свијету има доступну антиретровирусну терапију.

Епидемиолошка ситуација  у Републици Српској

На основу достављених пријава и анализе података у Републици Српској до сада је регистровано укупно 113 обољелих особа од ХИВ/АИДС-а. Од укупног броја регистрованих, у 2017. години пријављено је укупно 6 нових случајева, од тога 4 ХИВ+ и 2 обољела од АИДС-а, и сви су мушког пола. Начин преноса инфекције код 2 обољела је хетеросексуални, 1 је хомосексуални, а 3 припадају бисексуалној популацији. Од укупног броја новооткривених 3 обољелих су импортовани а 3 су аутохтони.

Анализом података у 2017 години уочава се пад броја обољелих случајева од ХИВ/АИДС-а, у односу на претхопдни период.

Према полној структури од укупног броја регистрованих 80% су особе мушког пола, 19% женског, а 1% је непознато.

Анализом регистрованих према узрасту, највећи број је регистрован у добној скупини 30-39 година, затим 40-49, док за 15 особа које су пријављени као носиоци ХИВ-а не постоје подаци о години рођења.

Од укупног броја регистрованих, најучесталији пут преноса ХИВ инфекције и даље је хетеросексуални контакт (48%), затим хомо/бисексуални (34%), за 9% пријављених нема података, 6% припада групи ињекционих корисника дрога, 2% је заражено препаратима крви а 1% пут преноса је био вертикални.

У Републици Српској се у оквиру редовних активности, у континуитету, проводи епидемилошки надзор, надзор и лијечење особа са ХИВ/АИДС-ом, а посебна пажња се посвећује раном откривању инфицираних вирусом ХИВ-а.

Тренутно, на Клиници за инфективне болести УКЦ РС антиретровирусном терапијом (АРТ) лијече се 54 особе које живе са ХИВ/АИДС-ом. Од посљедица АИДС-а у Републици Српској до сада је умрло 20 обољелих особа.

Као и претходних година, у Републици Српској ће се обиљежити Свјетски дан борбе против АИДС-а, истицањем знака Црвене траке и наставити проводјење програма и активности у вези са надзором и превенцијом ХИВ/АИДС-а. Све активности ће проводити надлежне здравствене установе у сарадњи са Министарством здравља и социјалне заштите Републике Српске и свим другим владиним као и невладиним/цивилним институцијама.

УНАИДС кампања „Моје здравље, моје право“ *

Поводом Свјетског дана борбе против АИДС-а, 1. децембра, УНАИДС је покренуо овогодишњу кампању "Моје здравље, моје право" која је усмјерена на право на здравље и истражује изазове с којима се људи суочавају у остваривању својих права.
"Сви људи, имају право на здравље, без обзира на њихове здравствене потребе сватко треба здравствена рјешења која су доступна и доступна, без дискриминације и добре квалитете" (Michel Sidibé, извршни директор УНАИДС-а)

Право на здравље наведено је у Међународном споразуму о економским, социјалним и културним правима из 1966. године као право свакога да ужива у највишим достигнућима стандарда физичког и душевног здравља. То укључује право свакога на превенцију и лијечење, доношење одлука о властитом здрављу и третирање с поштовањем и достојанством.
Кампања подсјећа људе да је право на здравље много више од приступа квалитетним здравственим услугама и лијековима, али да овиси од низа важних чињеница, укључујући одговарајућу санитарну и стамбену, здраву радну околину, чисту околину и приступ правди између осталог.

Ако је право особе на здравље угрожено, они често не могу дјелотворно спријечити болест и здравље, укључујући ХИВ, или добити приступ лијечењу и њези. Они који су највише маргинализовани у друштву, укључујући сексуалне раднике, људе који убризгавају дрогу, мушкарце који имају секс с мушкарцима, људи у затворима и миграната, често су најмање способни за приступ њиховом праву на здравље, они су такођер најрањивији на ХИВ.
Већина циљева одрживог развоја повезана је на неки начин са здрављем. Да би се постигли циљеви одрживог развоја, укључујући гашење епидемије АИДС-а као пријетње јавном здрављу до 2030. године, биће јако зависни о осигурању права здравље за све.
"Моје здравље, моје право" потиче људе да дијеле своја мишљења и забринутости око осигуравања властитог права на здравље и стварања покрета, наглашавајући важност брисања здравствених неједнакости.

Извор:UNAIDS-a, http://www.unaids.org/en/resources/campaigns/right-to-health

Припремила: мр сц. др Љубица Јандрић, спец. епидемиолог