Доласком лијепог времена и прољећа, јављају се и инсекти који преносе многе заразне/векторске болести

Доласком лијепог времена и прољећа, јављају се и инсекти који преносе многе заразне/векторске болести.

На векторске заразне болести највећи утицај имају климатске промјене. То су болести чији узрочник извјесно вријеме, прије него што доспије у организам свог домаћина, проведе у вектору (комарци, крпељи и различите друге врсте инсеката). Вектори су организми који немају механизме за одржавање тјелесне температуре, па директно зависе од спољашње температуре. Одговарајућа температура и влажност ваздуха су основни предуслов за развој јаја и ларви инсеката у одрасле јединке, тако да у условима високе температуре и велике влажности њихов број може да порасте и за неколико пута.

Према подацима СЗО-а око половине свјетске популације је у озбиљној опасности од тзв. векторских болести, као што су маларија и денга. Ове заразне болести чине око 17% свих заразних болести међу људима.

Према процјенама Европског центра за превенцију и надзор над заразним болестима векторске болести чине 29% свих заразних болести у Европи, током последњих 10 година

Инфицирани вектори најчешће доживотно преносе узрочника. Неке од векторских болести су: лајмска болест, крпељски менингоенцефалитис, кримска - конго хеморагијска грозница, ерлихиоза, бруцелоза, лептоспироза, грозница Западног Нила, маларија, чикунгуња грозница, жута грозница, америчка трипаносомијаза итд.

Узрочници великог броја заразних болести људи и животиња  преносе се путем зглавкара или  артропода. Основна епидемиолошка карактеристика  векторских  болести је да су оне крвне заразе код којих се узрочник налази у крви, а преносе се посредством хематофагних вектора из групе артропода. Исти вектор може преносити више заразних болести, али и једну болест може преносити више вектора.

Векторске заразне болести су значајно утицале на ток људске историје. Тако је прва пандемија куге, која је захватила скоро све познате земље Европе у шестом вијеку наше ере, за 50 година однијела око 100 милиона људи. Друга пандемија куге, која се одиграла у шеснаестом вијеку однела је 50 милиона људи, а у тадашњим европским земљама умро је сваки четврти становник. Тако је куга промијенила друштвену структуру у средњевијековној Европи.
Пјегави тифус је стални пратилац човјечанства. Он је редовни пратилац људских страдања и несрећа које су повезане са ратовима, гладне године и елементарне непогоде. Пјегавац је имао пресудног утицаја на исход многих ратова у свијету. Данас су векторске болести и даље главни узрок оболијевања и умирања људи који живе у тропским и субтропским земљама и значајно доприносе њиховом економском заостајању, нарочито маларија.

Векторске заразне болести имају сезонски карактер, јер због начина преношења зависе од активности вектора, па се у нашој земљи појављују од прољећа до јесени. Многе векторске заразне болести имају ендемски карактер, што значи да су одомаћене на одређеном подручју на којем постоје повољни услови за одржавање узрочника болести, а данас највећи значај за њихово ширење имају климатске промјене.

Мјере превенције

У сузбијању трансмисивних болести уништавање вектора је најефикаснија и најзначајнија мјера, али и:

• приликом боравка у природи носити одјећу која покрива ноге и руке, са ногавицама увученим у чизме, мајицама увученим у панталоне
• не излагати се комарцима у вријеме периода најинтензивније активности – у сумрак и у зору смањити
• користити репеленте за кожу
• користити заштитне мреже против комараца на вратима, прозорима и око кревета.
• редовно контролисати присуство крпеља на одјећи и кожи
• користити хемиопрофилаксу за маларију ако је индиковано
• смањење броја комараца на отвореном: комарцима је неопходна стајаћа вода за све фазе развоја. Смањење броја комараца на отвореном, гдје се ради или борави постиже се исушивањем извора стајаће воде. Најмање једном недјељно треба испразнити воду из саксија за цвијеће, посуда за храну и воду за кућне љубимце, канти, буради и лименки. Уклонити одбачене гуме и друге предмете у којима може да са накупља стајаћа вода.

Пројекат „Јавноздравствена спремност за епидемије и ванредне ситуације које прелазе границе држава“ бавиће се побољшањем услуга дијагностике антропозооноза и заразних болести које се преносе путем вектора, што ће омогућити пројектним партнерима да благовремено открију јавноздравствене пријетње. Током имплементације пројекта, организоваће се обука за здравствене раднике у циљу унапређења дијагностике и контроле антропозооноза и векторских болести и информисати циљне групе и јавност о новим и побољшаним услугама.