Поступак са пацијентима у случају сумње или оболијевања од COVID-19


1. Дефиниција случаја COVID-19 за сврхе надзора

Клинички критеријум

Барем један од сљедећих симптома: кашаљ, повишена тјелесна температура, диспнеја, недостатак ваздуха, нагли губитак мириса или укуса или промјена укуса.

Радиолошки критеријум

Радиолошки доказ лезија компатибилних са COVID -19.

Епидемиолошки критеријум

Барем једно од сљедећег:

  • Блиски контакт1 са потврђеним случајем COVID -19 унутар 14 дана прије почетка симптома.
  • Болесник је унутар 14 дана прије почетка симптома био корисник или запослени установе за смјештај осјетљиве популације у којој је потврђена трансмисија COVID-19.

Лабораторијски критеријум

  • Детекција нуклеинске киселине вируса SARS-CoV-2 у клиничком узорку.

 

2. Класификација случаја

Могућ случај:

Особа која испуњава клинички критеријум.

Вјероватан случај:

Особа која испуњава клинички критеријум и бар један од епидемиолошких критеријума. 

ИЛИ 

Особа која испуњава радиолошки критеријум.

Потврђен случај:

Особа која испуњава лабораторијски критеријум.

У случају лабораторијске потврде COVID-19, треба одмах испунити образац за Пријаву COVID-19 и, најкасније у року од 24 сата,  доставити га надлежном епидемиологу, односно Институту за јавно здравство Републике Српске. 

Поступак према вјероватном случају, укључујући поступак према његовима контактима, je и прије потврдног лабораторијског PCR налаза једнак поступку према потврђеном случају.

 

3. Дефиниција случаја за сврхе тестирања (особе које треба тестирати на вирус SARS-CoV-2)

Пацијенти са симптомима акутне респираторне инфекције (нагли почетак барем једног од сљедећих симптома/знакова болести: кашаљ, повишена тјелесна температура, диспнеја/недостатак ваздуха, губитак мириса, укуса или промјена укуса, док мање специфични симптоми укључују главобољу, грозницу, болове у мишићима, умор, повраћање и/или пролив)

ИЛИ

Радиолошки доказ лезија компатибилних са COVID-19

И

Барем једно од сљедећег:

  • Боравак уназад 14 дана прије почетка симптома у подручју/држави у којем има груписања болести или је распрострањена трансмисија болести2,3,
  • Блиски контакт с потврђеним или вјероватним случајем COVID-19 унутар 14 дана прије почетка симптома,
  • Болест захтијева хоспитализацију,
  • Болесник је унутар 14 дана прије почетка симптома био корисник или запослен у установи за смјештај ризичних група.

1Дефинисано у документу ”Поступак са особама које су биле у контакту са потврђеним или вјероватним случајем инфекције SARS-CoV-2 – праћење контаката“

2Према подацима СЗО и ECDC, доступним на сљедећим интернет странама

https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019/situation-reports/

https://qap.ecdc.europa.eu/public/extensions/covid-19/covid-19.html

3С обзиром на трансмисију вируса у заједници у нашој земљи, тренутно све особе које имају симптоме или радиолошку слику компатибилну са COVID-19 подлијежу тестирању.

 

4. Хоспитализација/изолација пацијената

Након утврђивања сумње/оболијевања од COVID-19, неопходно је процијенити клиничко стање пацијента, од којег зависи даљи поступак.

  1. Пацијенти са средње тешком или тешком клиничком сликом се хоспитализују у надлежној болници/клиничком центру који располаже капацитетима за изолацију и лијечење пацијената са COVID-19.

Приликом одласка на болничко лијечење, болесника може возити у болницу санитет надлежног дома здравља или члан домаћинства који је ионако већ с њим у контакту. Не смије се ради вожње болесника у болницу изложити особа која није раније с болесником била у контакту или која нема прописану заштитну опрему.

Прије упућивања пацијента на преглед/премјештај, потребно је најавити пацијента телефоном дежурном докторуу Клиници/одјелу, не уводити га у чекаоницу, већ га, у договору са дежурним особљем, директно увести у амбуланту за изолацију.

 

  1. Пацијенти без симптома или са благим симптомима, који не захтијевају хоспитализацију, могу се упутити у изолацију у кућним условима, уколико за то постоје адекватни услови (да има адекватан смјештај, да у домаћинству нема особа старије животне доби или особа са хроничним болестима, или ако има да је могуће изоловати пацијента у посебан простор од тих укућана). ХЕС службе домова здравља задужене су да, уколико лица заражена вирусом SARS-CoV-2 немају услова за обављање кућне изолације према препорукама Института за јавно здравство Републике Српске, у сарадњи са локалним кризним штабовима обезбиједе изолацију за иста. Уколико постоје слободни капацитети, ови пацијенти могу такође бити хоспитализовани.

Надлежни дом здравља обавља здравствени надзор над особама које су смјештене у изолацију у кућним условима. С обзиром да је у случају COVID-19 могуће рапидно погоршање стања, а како би била омогућена правовремена интервенција у случају погоршања, особље надлежног тима породичне медицине је задужено да дневно у два наврата контактира особу која је у кућној изолацији, ради процјене здравственог стања.  У случају потребе за здравственом заштитом код овог пацијента, она се пружа кроз кућну посјету или превоз у болницу или COVID амбуланту.

 

5. Kритеријуми за излазак из изолације

У складу са препоруком Свјетске здравствене организације, датом на основу досадашњих сазнања везано за период заразности обољелих, критеријуми за излазак из изолације особа код којих је потврђена COVID-19, а без захтијевања ретестирања, су сљедећи:

  1. Најмање десет дана од почетка симптома
  2. Додатно најмање три дана без симптома (укључујући да је без повишене температуре, а без терапије антипиретицима, и без респираторних симптома), што процјењује надлежни доктор медицине.

У практичном смислу, ово значи да свака особа која оболи од COVID-19 и има симптоме у трајању до десет дана, остаје у изолацији до 14. дана од почетка симптома.

Уколико код особе симптоми COVID-19 трају дуже од десет дана, изолација се продужава све док особа не буде најмање три дана без симтома (без температуре и респираторних симптома), што процјењује надлежни доктор медицине.

Например, ако је пацијент имао симптоме два дана, може бити отпуштен из изолације након 10 дана + 3 = 13 дана од датума настанка симптома; код пацијента са симптомима који трају 14 дана, пацијент може бити отпуштен из изолације (14 дана + 3 дана =) 17 дана од датума настанка симптома; за пацијента са симптомима који су трајали 30 дана, пацијент се може отпустити из изолације (30 + 3 =) 33 дана након појаве симптома.

Ови критеријуми важе без обзира на локацију изолације, односно тежину клиничке слике.

Изузетно, код особа код којих постоји високи ризик за пренос инфекције на осјетљиве категорије (као што су здравствени радници, запослени и штићеници домова за старије особе или особе са посебним потребама, и слично), а у складу са процјеном надлежног епидемиолога, препоручује се прије изласка из изолације урадити PCR тест (не прије 13-ог дана изолације), те се изолација завршава уколико имају све задовољене горе наведене услове и један негативан тест. 

 

 




Број отварања: 3418
Датум објаве: 05.08.2020.